Доситеј Обрадовић у Хопову

12 Доситеј Обрадовић у Хопову

Ово су ти извори:

1. Протокол Постриженика Хоповскиг. То је књига у Топоормату., у кожним корицама са два пара узица за везивање, које су покидане. Натпис гласи: Книга Записнал сватониколаевекато храма зовомаго Хопова суцаго во Сирмпи, подкрипи Фрушка Горм, вђ неиже приходтцихљ братти иноковђ и пострижниковљ: имена, откуду кто, от копхљ странљ, очтества(!) ихљ, и какови художници бели записулотен, кђ сему же и заслуги свал вљ монастнрћ живушцихљ каковбтхђ кто иматљ, что по смерти своеи киждо вљ монастврђ за споменљ вђчнви «сво оставилђ, сочиненљ при Вегеокопреосваценђишему и Вееокодостоинбишему Господину Архјепископу и Митрополиту Господину Паулу Ненадовичу и при архимандриту ажин курљ Захарти Миливоевичђ, меда Тума 5 дне 1758 года.з)

На идућој страни, под натписом: „Написанје отљђ архимандрита даже до послбднаго о Хрјетђ брата“, почињу би-

јограФије Хоповаца. Има их свега 18; првих 26 су бијогра-

Фије оних калуђера које је визитацијона комисија затекла у Хопову. Иза тога су уписиване бијографије нових постриженика кроз цео ХУШ и ХТХ век. Под бр. 29 је бијографија Доситеја Обрадовића. На последњем месту (бр. 78) је биографија Хоповца који се постригао 1897 год. Ове бијографије, писане у размаку од скоро 150 година, разне су величине, различитог језика и правописа; прве су писане црквеним

језиком и правописом, последње на народном књижевном. Нас

се овде тичу само првих 30 бијографија, јер су оне Доситејевих савременика (бр. 5 је Теодора Милутиновића). У њима се наводи име и презиме, место рођења завичај, године, где је учио књигу и код кога, кад је дошао у манастир, кад се замонашио, зађаконио, запопио или и даље који степен

добио. С великом се тачношћу наводи и то, ко је на њему

који од тих чинова извршио, у којем месту, у којем храму. „Даље долази кондујита калуђера, колико је искусан „вђ пивавли“, т. ј. у богословију, зна ли читати, појати и писати, да ли служи литургију, ко му је духовник, има ли „чинное одђанје“, каких књига и утвари има (на пр. епитрахил, крст). На крају је побројано имање му, покретно и непокретно, и наведена родбина. Ако је постриженик пре пострига био

високопречасном г. архимандриту д-ру Августину Бошњаковићу. који се с пуно разумевања и љубави латио, да архиву и библијотеку хоповску модерно уреди. Хвала им свима, а хвала и пречасном г. проти Дим. Руварцу. што ми је неке изворе уступио на употребу (навешћу на свом месту који су).

3) Запис је писан недоследним правописом са уобичајеним екраћеницама, акцентима руских црквених књига, место у — 5, отЂ— #;: Ђ— Б. 1 — и се недоследно пише. Ово исто важи и за све остале протоколе, човде је натпис изведен обичним руским правописом.