Доситеј Обрадовић у Хопову

Глава ХТУ Манастир и монаштво у сећању 389

(0: То си ти научио од онога Грка, канцелиста у Книњу, а не знаш да он нити је Латинин ни Грек.

Опет се старац капетан здраво насмеје, говорећи : Прођи се ти, оче, Грка и Латина, ми ако и нисмо Грци, ни Латини, дао нам је Бог памет као и њима, да ако оћемо можемо знати шта је добро и поштено, шта ли није.

6. Дај ми барем п тај цекин, и Бог да прости, баш ме је данас скупо стао.

К.: Ко ти је криве Ти добро знаш, да код мене којекакве турске мусеведе не пролазе. —

(0) злим употребама грчких монаха, особито са

светитељским моштима и анатемама, казује Доситеј на више места. ()' Фанаријотским епископима и калуЂерима говори с огорчењем. „Калуђери посници и ботомољци! — сви су ту жестоки сурови крвопије волци, који под изветом вере п закона кров чело“ веческу пију, гди варварство и мучитељетво влада“ (Басне 1, 19). Е Није чудо што су таким калуђерима ово идејали, Један игуман мољаше митрополита Вићентија Јоановића да га учини владиком ма на неколико дана. „А на што ти тог“ рече му митрополит. „Како на што Да се протежем у кревету, кад ми попови јутрењу чате, да оданде Мир вбјем вичем, и да благосливљам“ (Басне П, 2).

(ви ови поступци стоје у потпуној опреци са пдејом монаштва. '|Го је свакојако и калуђерима на срамоту а друштву на саблазан. Али су они и од штете за народ, који их слуша, јер су монаси противници знања и просвете. „Калуђери држе крепко народ и чувају у простоти, јер иначе знаду да би пропали“ (Басне 1. 176). „Многи би монаси волили да Турци земљом обладају него да њи нестане. Је ли то љубав к Богу и отечеству“ Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли“ (Басне 17122)

Па кад су такџи, и сви знају да су таки, ко ипак држи калуђере“ Простота народа, одговара Доситеј;