Државописъ Србіє св. 1

— 95 Срби нечувено пострадавши крозъ дванаестъ годипа ратованя за слободу иађоше се у години-Ів’їО. текъ онакц исто яки као што быяу и пре рата, но съ томъ вештественомъ разливомъ, што одъ онда свои народный живалъ крѣпити почеше, а не туђій, као донде. И_у Босни има^сада., по точнимъ рачунима, по миліона православны_Срба , а толипо ій е было и у време наши ратова, по свидѣтелству вдпогъ Францускогъ чиновника, кои ѳ у лѣту 1807. у Француской експедиціи быо, коя є противъ Господаръ Яковлѣве войске на Дрини, у саюзу съ турскомъ, опернрала. Пренувши изъ сна робованя Срби између Дрине и Тимока проливаиіе потоцима крви за свое коначно ослобођенѣ и получише е одчасти у година 1815, пакъ само петъ година обезбеђеногъ тецива требоваше да у година 1820. броємъ оиако исто яки буду као и у почетку борбе, т. є. са 500.000 душа, и ован се брон послѣ 35 година и удвой, єръ 1855. быяиіе ій на истомъ простору управо 1,000.000, кое 2°[„ годишнѣгъ вишка предпостанля Бошннци поредъ нашегъ двократногъ покушаваня у год. 1807. и 1809. да имъ у помоћь притечемо, осташе подъ непосредноиъ турскомъ управомъ и то йарочито зато, што имъ збогъ пеповолыіы популаціонистичны одношенп немогуће бѣше зулумѣаре изъ свое среднее да истисну, у Босни беше по речнма поменутогъ Француза, и Турака по миліона, а у Србіи као што е наведено, небыяше на по миліона Христіпна внше одъ 60.000 Турака. Воєванѣ наше дели се на два времена, прво се ограничаваше на истериванѣ зулумћара изъ средине одъ годиие 1804-1806. а друго на дочекиванѣ царске войске изъ други облаетій, прво дѣло свршнсмо сами собомъ, а за друго бы намъ братска помоћь врло добродошла. Но ако е 500.000 Срба 60.000 угнѣтателя и савладати могло , то 500.000 Бошняка небыяу у ста ню да противъ 500.000 Турака успѣду и изъ своііі ій стаиишта истнсну. Да су овай носао Бошняци свршили, онда бы, подъ крѣпку домородну управу дошавши и добро устроени и безъ туђе помоћн свою коначну слободу извоевалн были, почемъ бы са три стране леђа заклоиѣпа имаюћи само съ єдне непріятелѣ дочекнвалн, докле є у Србіи у исто време на три стране Фронтъ чиинти се морао,'а тиме се у^ концентрираню понеће воєне снаге много губило. Грцы како у науци ^обште тако и у статистичпомъ испитиваню понаособъ имаю внше заслуга одъ насъ. Іоштъ подъ турскомъ пладомъ стаявши, свештеТіицы су ньїови редовне пописе людства предузнмалн , и што є значайніе, не само одъ Христіяна но и одъ Турака. У_истой 1821. год. предъ самый ратъ за слободу наброяше они у границами данашнѣгъ кралѣвства 675.6^6 Христіяна и само 90.830 Мухамеданаца. Грци увераваюћи се почесто да ій по седамъ на едногъ непріятеля долазе, започеше ратъ слободе и споразумеше се, са. с-гаше се и устроите дракавно саразмѣрво брзо , ванвнше збогъ ваведеногъ повольногъ численогъ размера између обе пародноети. Увѣривши се Европа да у Грчкой довольно снаге за политичный обстанакъ има, поита да іой са своимъ посредованѣмъ н самостално быће прибави. И Грцы се дакле у подобномъ полоакаю као и Срби налазише, пакъ и ако имъ Ибраимъ паша до 302 села разори и осмогодншня борба тнсућама на бойномъ полю и у слѣдству оскудице прогута и премноги у плѣнъ одоше, то ипакъ наброяше они у год. 1833. 752 077. душа дакле 76.431. душу више во у почетку рата. Што «, само по числу судећи , у турскомъ зкнтельегиу изгублѣно, то е у христіанскомъ накнађено дошавшемъ одчасти са стране одчасти вамвоакившемъ се, у слѣдству благованя, на природномъ путу у собственой земльн.