Државописъ Србіє св. 1

— 96 Да бы се степень напредованя людства у Србіи болѣ обнснити иогао, ставлямо дотична числа нађена у повећимъ временимъ одсѣцнма и тдко е наше отечество у данашньимъ границама брояло: УМНОЖЕНЪ ГОДИНЕ ЯН1ТЕЛЯ СВЕГА А У ГОДИШНѢ ш а 1820. 1834. 500.000 668.592 168.592 12.040 1846. 898.313 229.721 19.143 1859. 1,078.281 179.968 14 831 Изъ овы се податаиа види, капо е людство наиіегъ отечества у првомъ періоду растло са 20.600. душа, у другомъ са 2-1/100, о у трећемъ само са 15.000 душа на сданъ миліонъ жителя , гіакъ доиста и у првомъ времеиику растенѣ бы яче попало, да се нетто Турци у наше привређаванѣ нимало пачали нису. Али и овай последньій вишакъ, надъ бы осгао , быо бы но нашу државу иоволниъ , еръ е ячій но у ма коіои другой земльи у Европи , кое є и преко нужно, надъ разсудимо, да є она и найслабіє населѣна у Европи. И у самой Грчкой, подобно нашемъ отечеству, ослаби умнояганѣ людсгва у иайновіе време, кое изъ елѣдуіоћегъ видити се може: умно я: е н ь СВЕГА ГОДИІІІНЪ ГОДИИЕ. жителя Душа 1833. 752.000 | 208 000 14.860 1847. 960.000 1861. 1,097.000) 137 000 9790 Грчка є у ирной половшій свога пеяависногъ быћа вышка имала на сданъ миліонъ жителя по 17.300 а у другомъ само по 9.520 дакле едва половину оно» га. II она е слабо населѣна, пакъ немогући свой народный капиталъ поле онако нагло множити као у првымъ годииама свое незавпсности , како бы некада са споимъ природнымъ непріятелыіма мѣрнти се могла, учиннће , да ће іой они іоштъ дуго времена іГемили сусѣди осгати. Да є и у второй ипловияи людство Грчке опако растло као и у првой што е, то бы она у год. 1861. 1,225.000 жителя имала а не само 1,097.000, штета дакле износи пуны 128.000 душа само за 14 година. Са овако слабимъ паиредоваиѣ.мъ може се, у пекомъ погледу , са споєнѣмъ Іонски острова политично некаква накнада даги , алн народность Грчка съ тиме недобива, а добила бы очевидно и безъ Іонски острова да е кралѣветво свое старо напредоваиѣ задржа.іо. Да « и у Србіи одъ год. 1846 до 1859. людство напредовало као шго є одъ год. 1834 до 1846, иаброяло бы се 1859. 1.238.000 душа, но почемъ е само 1,078.000 наЬено, то маинкъ исноси преко 160.000 душа. ГІрегледавши Србію и Грчку са своимъ иапредованѣмъ у людству, као неиоередно важне краеве за образонаность востока , прелазимо сада на \рватску, коя до душе у тешнѣмъ додиру съ востокомъ не стой, но у коіои се ииакъ тея.ііЬ за пренашанѣ нросвете на полуостровъ балканскій примѣчаваю.