Државописъ Србіє св. 1

— 97 Ирвый нодпуный полисъ у Хрватской са Славоніомъ быяше у години 1785. подъ царемъ Іосифомъ и поправляше се прозъ слѣдуюће две године тако, да се 1787. за прву пописну годину усвоити може. У години 1801. быяше вторый пописъ но не подп^нъ, еръ властели одъ нЬга нзузети беше. Одъ године 1801. пакъ до 1850 никаквогъ попнса небеше докле се у пос.іедиьой години не сврши. У год. 1857. сврши се последнь-ій пописъ на реду четвртый. Но овдѣ назначена четирн полиса чинѣпа су одъ сгране граЬанеке уираве и одъ ове су явности предавана , али оеимъ тога попнсуе се често людство У-.троедномъ кралѣвству и одъ стране свештенства свію обреда. Тако су намъ на овомъ путу получени попнси познати одъ године 1817, 1821, 1827, и 1810 и ' они обухватаю савъ предѣлъ, а други често само по гдѣкою епархію. У Хрватской и Славоніи, безъ воєне грзнице , небыяше одъ год. 1787 до 1827. далеко онако наглогъ множена у людству као шго 6 у Србіи и Грчкой до пре иетнаєстъ година назначено, едва са годишнѣ, но да бы сравнеиѣ у овомъ погледу, са обе речене землЬ лакше испало, ставлямо получене нодатке изъ новіи времена, и то одъ год 1827 и 1857, ради оцене напредка у людству. Тако имаЬаше акителя: ГОДИНЕ. ХРВАТСКА. СЛАВОНІЯ. СКУПА. 1827. 512 092 329.262 871.351 І857Г 511.378 331.631 876.009. За време одъ 30. година непривреда у людству Хрватска са Славоніомъ ни оЛЇЇР^душа, а судећи по напредованю, показаномъ у людству иашегь отечества, требало бы последня година да е найманЬ 1,600.000 акителя наброяла. И ' о по мало витка кодъ Хрватске односн се на Приморѣ, а кодъ Славоніє^на Сремъ, но тамошны'н вншакъ добиваю Италіяни а у Срему Нѣмци, Славенска стихія ніе дакле у никаквомъ добитку. Сви народи у Еврогш имаш теакню да се броемъ умнозке и одъ свію познаты кравва иема ни єднога у коме бы людство у назадку было. Међу тимъ у овомъ кретаню велнке разлике владаю, а найвеће намь се представляю кодъ држава са више одъ четири миліона душа, између Русіе н Французске; еръ докле она по 10.000 на миліонъ жителя годишнѣ принав.тя, нема ова више одъ 2.000, имаюћи у виду посдедньи петнаестъ година. Съ нееднакимъ растенѣмъ жителя у европекимъ државама вдинствено се меня и ньина политична равнотежа у течаю одъ повише година , сва државна уреЬеня за постигнуће ове цѣли клонећа се садрже у себи и найвише земальске користи садашньости и будућности, а како ове поетизавати треба само пасъ народна економія помрћу статистичны нодатака научнтн може. Е. № 700. У Бѣограду 25. Мая 1863. Изъ еконоино-статнстнчногъ одѣленп Министерства Финансіѳ. Државошісъ Сербіѳ. 13