Државописъ Србіє св. 1

— 98 ИЗВЕСТІ6 УІ. Поднешо г. Министру финансів о окрету унутраншѣ трговине Србів у год. 1861. и 1862. И ако є по државну управу врло важанъ задатакъ знати , каквогъ е економногь свойства унутрашня трговина землѣ, то се нпакъ по искуству зна, да ни єдно правительство у Европи ніє у станю подпуне статистичне податке одъ ове гране народногъ привређаваня явности предатн. Не само да су за речепу творевнну нужни многи извршительи, но тешко е и точно опредѣлити, у комъ тренутку прелазеня производя у трошенѣ значан унутрашнѣ трговине наступа, а да се са простимъ трошенѣмъ на самомъ мѣсту произвођенн непомеша. Збогъ назначене тегобе у разлнкованго оба кара ктера остаю прегледи трговачки размѣна на повременимъ трговиштима (панађурима) као едшшти податци, изъ коій се види съ каквогъ рода производима извѣстна земля свою унутрашню трговину води. Тргованѣ по панађурима задржава само іоштъ у неточной половики Европе свою првашшо важность. на западу напротивъ губи се како кои данъ све виіце, нарочито збогъ олакшаніи средства за учестанын саобраштан а и збогъ утврђене безбѣдностн за преносъ трговачке робе. Надъ намъ е коє изъ достовѣрны а коє изъ приближны статистичны података познато, да у Србіи скотоводство двапутъ већу вредность представляло што е цѣло остало єдногодишнѣ земльодѣлено производство, (подобнога нигдѣ у Европи невиђамо), надъ далѣ знамо, да кодъ насъ по готову никакве нрерађуюће раднѢ нема. а роба страногъ порекла одъ продає на трговиштима по, закону исключена остае, то онда и прегледи унутрашнѣ трговине обухватаю само брой продате живе стоке на ньима. У слѣдуюћимъ скрижалима изложена є унутрашня трговина на 26 мѣста нашегъ отече;тва, коя є држана у две године, 1861. и 1862. съ томъ примѣтбомъ да изъ Лознице за годину 1862. зато података нема, што нико нншта на продаю у одређеный данъ ни дотеривао ніє.