Државописъ Србіє св. 2

12 ПІ. ПОЛИСЪ ЛЮДСТВА СВБІб У ГОДИНИ 1863. По постоећемъ закону, о наплаћиваню пореза съ главе на главу, изискує сер да се после пеколико прошли година попнса порезъ плаћагоћій глава опетъ новый пописъ предузие. При самомъ извршиваніо реченогъ закона уобичаило се, да се сваке готово четврте године и пописъ цЪлогъ людства у земльи предузме, те тако поредъ точно нзнађеногъ броя глава, ков су порезъ плаћати дугкне, изнађе се и ко,ні!(о има свега жителя мушкогъ а колико женскогъ пола, колико іша постоећій бракова и кућа, у коидіа се живи. По смислу пакъ новогъ закона о порезу одъ године 1861., іімао се порезъ не по одраслииъ и за радъ способнымъ главама опредѣлите, кое подъ главницомъ разуг^ѣмо, када свакій ове каквоће изнаНепый житель по петъ талира пореза годи швѣ мора плаћати , но по вредности непокретногъ пманя и годишпѢ заслуге привредителя. За ову цѣль науми се првый пописъ у год. 1862, предузети, но текъ што се, и то само по нек и МТ) варошіша, тай радъ одпоче, а оно настаде, познатый крвавый сукобъ са Турцима у БЬограду и у слѢдству тога ратно станѣ у земльи преко цѣлогъ лета, коп околность учини, да се и иамишлѣный катастеръ обустави и на слѣдуюћу 1863. годину преиесе. У овой дакле годинн иопішіе се людство, и процѣнн непокретн'о и манѣ и заслуга у земльи } но податке овогъ иописа излагаемо само у колико се на людство одноее а не и оне, кое се односе на пореску природу пописа, и о коима ће такође скоримъ речь быти. Првый обштый пописъ людства свршіо се у Србіи іоиітъ пре тридесетъ година и то 1834., а последньій 1863 године , а свега Ій беше осадіъ на брою. Међу тимъ овай найновіи преброй имавши виіие зпачай порескій него сви «стали нредходећи немогаше уєдно и людство у оной подробности описати као онн пређашныї, тако да се изъ нѣга само дозиає. колико в у поіой обпітини, срезу и окружію мушкогъ и женскогъ пола душа было, а одъ обиталишта, бракова, па и самогъ броя порезъ гыаћаюћи глава по старомъ образцу, ништа се недознає. За све образоване државе одъ преке є потребе познаванѢ броя жителя у известнішъ временидіъ рокоыима, за благостанѢ коій правительство старанѢ водити мора. Изъ сравнена попнше попнса людства види се, «ли ово што годъ у своме брою приновило или изгубило сирамъ старіи времена, пакъ онда се изъ добнвеногъ резултата дознай, у комъ в степену земля крозъ известію неко време напредовала а можда и опадала. Овай е моментъ за све држане у Е кропи налганъ, но важность е нѣгова іоштъ и далеко претежнія у оннма, где є жительство по обштемъ и по односномъ брою спрамъ др)ги држава слабо заступлѣно, као што е то нарочито са Србіомъ случаи. Тако н, п. на скаку држаиу у Европа долазн средипомъ по петъ миліона жителя а исто толиній е и брой цѣлогъ србскогь народа , но у нашемъ га отечеству нема више одъ 1 миліона и у мѣсто по 2000 душа на спаку четвороуголну милю у Енропи што долази, нема у Србіи яче населѢности одъ 1100 душа на спаку милю. Къ томе долазн и та политична околность у рачунъ, што насъ два цар.