Државописъ Србіє св. 2

32 не одузеше као регалъ за државну пасу , већъ задржаше га за себе , те се тпмъ обогатите, али и паси и пароду великій предъ канете. Іоштъ у годнни 1825., послѣ Ђакове буне , надъ се передъ о« талогъ неумѣетно и на порескін теретъ пинало, нареди наша Фииаисійска упрапа, да се опадан'Ь уиутрашнѣ вредности турски понаца на тай начинъ паустави, да одсада непрекидно талиръ десетъ, а дукатъ цесарскій двадесетъ и три гроша за народну касу вреди, те на тай начинъ турски новци нзгубаиіе поготово течай у земльи и посташе само по имену рачунска монета. Оне исте године нареди се и то, да се све за порезъ способне главе, ако су сиромашне, овай подпуно не плаћаю , но само половину, а и четвртину раярезапе пореске едипнце. Сь овимъ дѣломъ признала е очевидно власть іоштъ онда неудесность наплаћнваіія главпице, те тако се са заведепомъ нзменомъ нетто и на имовно станѣ освртати морало. После наступивши пореске реФорме у годинн 1835. настуие кодъ сасвимъ снромашиы грађана и нижи разломци у порезу, као: — , па и одъ цѣлогъ пореза одъ шестъ, а одъ године 1839. одъ петъ іалира пуногъ пореза. Иаведенн разломци одъ пуногъ пореза постояше све до године 1850. и множите се у правомъ размѣру къ образованомъ великомъ и маломъ ииант у народу, какве разлике пре двадесетъ година међу поединимъ граЬачииа не бьіяиіе. Овай самый економный появъ немоіућегь плаћаня подпуногъ пореза быяшв найасиія опомена за владу, да се нореска система у земльи на болѣ преобрази ; али у мѣсто свакогъ почетна за тай посао нареди се: да се порезъ подпуно по петъ талира одъ спію грађана за касу покупи, а донде постоявши одломци да и одсадъ постоє , но за изравнаиѣ ньнно да обіитане у то ли ко бригу воде, што ће на богатіе грађане по кои цваицниъ виіііе, а на сиромашне опетъ по толнко манѣ разрезати. У години 1852. подвргну се подъ плаћанѣ пореза и оне главе кое су само оженѢне пакъ макаръ и не мале имапя. На овай начинъ поквари се првобитный карактеръ пореза као рлпинице, и получи нѣкій видъ пореза по имашо, и ако у врло незнатной мЬри, почемъ се газде спуда одупираше , да за сиромашне саграђаие много више, него н. пр. єданъ талиръ пиате. Исто тако учини се и друга погрѣшка съ тиме, пгго се у години 1854. стално настанѣни цитанн у редъ плаћаня пореза увукоше , а плаћанѣ арача само за оне оста , кои се по земльи као и пре скитаніе, а позиато б да и стално живећи готово никаквогъ иманя немаю и бћдно живе. Къ обясненго реченога излажемо у слѣдуюћнмъ бробвима пореске главе, у по единимъ годинама како за ужу Србію одъ 12 окружія, тако него и за Србію у данашньнмъ границама, коє имадосмо за време заключеиогъ мира у Букуреиіту. С Р Б I Я С А 1& О К ГОДИНЕ ПОГЕСЛИ ГЛАНА 1791 18.850 1811 52.500 ^1815 29.671 1820 64.572 1834 83.010%