Државописъ Србіє св. 2
33 СРБІЯ СА 17 ОКРУЖІЯ ГОДІШВ ПОРЕСКИ ГЛАВА ЕРОП ЖИТЕЛИ ПОРЕСКИ ГЛАВА, 1811 69.500 661.500 7. НА 1000 ЖИТЕЛЯ 1834 114 948% 174 1841 134.338 806.200 166 1850 148.071% 921.700 161 15 155.856 15 169 1854 168.650 960.000 176 11 169706 964.600 176 1863 207.218 1,094.000 187 Изъ броєпа овдѣ ставлѣны найясніе се доказуе, какве є срећне и неерећнн судбиие нашъ народъ претрпіг» прозъ последньи седамдесетъ година , а и то, да е тако рећи на концу минувшегъ вѣка до издисая дошавшн свой политнчііыіі животъ изъ ништа полузіо. Іірозъ свои седамдесетъ година, одъ 1891. до 1863. нарасти брой одрастны мушкараца у данашиьимь границами землѣ одъ 30.000 одпр'илнке на 210.000 глава, т. 6. седамъ путіи ячій поста. За ово време боріо се онъ явно крозъ дванаесгь година, за кое време не само ішшта у людственоиъ капиталу да не прпнови, но и знатно іоштъ изгуби, али найпослѣ свою зкеліо нсгіупКну видившн претрплѣне ране лако преболе, а и дѣломъ показа, да « вредно за найвеће благо на свѣту, за слободу, да се и найдрагоцѣнія крвь народа проліе, будући се ова у слободи и десетократно накнади. Изъ уярока што се у години 1825. раз.шмци пореске единице за оне главе усвоите , коа мало имапя имаше, мораде и брой пуны порески' глава све маньій испадатн нагпрамъ цѢлогъ ліодства , тако да докле у години 1831. по 174 порескч’ глава на 1000 душа долазаше, у години 1841. не быяше іи више одъ 166, а у години 1850. само 161. Да небы народна каса оштетила се са овако иродуженнмъ сманьинанћмъ пуны порески глава, нареди у той години попечительство Финаш'іє, да за нга обштине одъ свію г.іћва пунын норезъ поднесу, а међу грађанипа послѣ оне разломке раєположе сходно иманю , но тако да богатін снромашне издржаваю. На овай начинъ добн каса у мѣсто пређашньи 134.379 пуны глава іоштъ 21.477 као пуне , кое су пређе само неке дѣлове пореске вдинице плаћа.іе, дакле свега 155 856 глава, а онепуный порезъ преЬе иеплаћавше главе быле су равне 13.692% главе пуногъ пореза. У слѣдству овы измѣна у наплаћиваню пореза стече каса новы 7785 глава у єдной години, но съ тнмѳ учини, да по народъ плаћанѣ іоштъ тезке постаде , будући се по дотнчнымъ обштипама мало зкурнше, да газде свое снромашне саграђане по могућству у плаћашо подпомогну, но едва са коимъ цванцикомъ. У години 1854. съ причислѣнимъ сталньшъ цнганима нарасту главе са 1056, а и размћръ слрамъ жителя испаде по касу іоштъ пробитачніи , еръ на 1000 душа 176 порески глава дођоіие, а у години 1863. н 387. У уводу е већъ казано, како су оне главе ослобођаване, кое су 70 година прешле , а и оне, када у кући задруге има. Знаюћи дакле како су се одъ годние 1850., кадъ є ново подпуно паплаћішанѣ наређено, пореске главе спрамъ жительства несразмѣрно яко множиле , до.заключеня доћи морамо : да су за то време многи старци преко 70 година помрли, а ньіово мѣсто млади оженѣнн люди зауяели, кои подъ порезъ подпадоше, а и то, да су се дѣобе задружДржояоппсъ Србіа. 5