Државописъ Србіє св. 2

ны кућа учестатн морале, те тако на пр. изъ две куЬе, у комма седморо плаћаше, а трое ослобођевн бѣше, морадоше сада у три куће раздѣлѣни десетъ глава осморо порезъ плаћати. Ово растенѣ броя порески глава, и ало бѣше по ласу повольно, не бы тако по народно благостанѣ , еръ не осниваше се на никаквомъ праведномъ мѣрилу по унапређеиомъ имакю. У свимъ горньимъ броевима изоставлѣни су они на варошь Бѣоградъ односећи се, єръ у обой су већъ одъ тридесетъ година, поредъ умне снаге кою найєвтннів одъ свію обштина набавитн може , рачуни найнеуредніи и наплаѣнванѣ пореза увѣвъ в у почему, а Бѣограѣаии до 1835. годиіш никоме пореза ни плаѣалн нису, но само арачъ. Да бы се веѣъ едномъ плаћанѣ пореза болѣ у редъ довело, сходно духу христіянске равноправности и правнлама народне економіе, прва брига владе княза Михаила бы, да се точанъ полисъ цѣлогъ иепокретпосъ иманя сачинн, изъ кои бы се података лано увидити могло, како да се порезъ сходно имашо на класе подѣли, те да пбредь обнлности и лакогъ наплаћпванл за каеу и по народъ поволянъ буде. У слѣдуюћимъ стубцима излажено вредность непокретногъ иманя по обштинама, срезовнма, вароіпима и окружіяма пописану зваішчпо у години 1863.