Државописъ Србіє св. 4

141 има и у ножаревачкомъ округу око Мораве и Млаве доста кочія, као и у смедеревскомъ око прве рѣке, у свима пакъ другиыа окру зима само варошани конѣ прежу а селяцы све саме водове. Осимъ она три именована округа сдуже коньске спреге не тодико за производство ни за превозъ трговачкій еспапа кодико за удобность сами жителя кадъ путую, а са коньима мало да се гдѣ у земдьи оре. У предѣдима дужъ Саве и Дунава найвише одъ обе врсте подвоза има, у врдетнимъ пакъ предѣдима, ужичкогъ, подринскогъ и чачанскогъ округа найманѣ, тако да н. пр. у староме Вдау, као и у студеничкомъ срезу нико кода не употреблюе већъ се све о рамену и самару преносити мора. Заключуюћій овай саставъ о попису наше домаће стоке п подьско-привредногъ прибора, држимо да ніе издишно ако нека сродна сравненя са другимъ нредѣдима учинимо што се пдугова и кода тиче. Избора ведикогъ у овомъ погдеду немамо, еръ се дотични пописи слабо гдѣ чине, ади имамо ій ипакъ изъ Француске, Влагаке и воене аустрійске границе. Податци су слѣдуюћи: , На 1,000.000 жителя. Земля. Године. Жителя. Пдугова. Бола. Пдугова. Бола. 1. Французска 1866. 38,068.000 3,206.521 84.220 2. Воена граница 1867. 1,173.000 73.800 108.530 63.000 92.530 3. Вдашка и Молдавія 1859. 3,864.000 150.510 338.869 38.920 87.700 4. Србія 1866. 1,216.000 67.952 127.151 70.500 104.560 Кодико намъ е изъ статистике обрађене површине познато у сва ова три края више е односно землѣ подъ плугомъ но у насъ што е а сдѣдователно и више се ране у зрну тамо производи. При свемъ томъ ипакъ само Француска више пдугова на мидіонъ жителя одъ Србіе брои а она два края манѣ. Ово се съ тиме дае протодковати, што се у посдедньимъ земдяма пдугови чешће прежу но у нась а и предпоставдя се, да су комади ньива срединомъ веће величине но у Србіи што су. Ово нарочито за Вдашку важи, у коіой земдьи вдастедска добра ведике комплексе сачиняваю и више ій у овомъ виду има докде е собственость сами седяка изъ маньи комадића саставлѣна. Што се дадѣ кода тиче има ій Србія више и одъ Вдашке а и одъ Воене Границе а то поглавито съ тога, што е она брдовитія одъ оба ова края те потоме више водовски кола има докде се у онимъ предѣдима чешће коньи а ређе волови прежу. ИЗВЕШТАЙ о седмой еѣдницы статистжїногъ конгреса држаногъ у години 1869. у Хагу. Као што е већъ познато међународный статистичный конгресъ држи свое сѣднице у МбАре^епыжъ^одовима већъ одъ шесша.естъ .година овамо. Почетакъ е учинѣнъ у бедгиской престодницы у Брыседу у години 1853. затимъ се настави друга у Паризу у год. 1855. приликомъ сяйногъ светскогъ издога у истомъ граду држаногъ. Трећа седница быяше у Бечу у год. 1857. Четврта станова у Лондону у год. 1860. Пета се свршп у Берлину у год. 1863. на коіой е Србія свога званичногъ одасланика првый путъ по1й&диг.ЛПёста имађаше свое сѣднице у прекрасной престодницы Итадіе у Фдоренцу у год. 1867. а посдедня сѣдница сврши се дане у главномъ граду крадѣвства холандскогъ у Хагу. Првый састанакъ последнѣ сѣднице статистичногъ конгреса у Хагу држаногъ быо е 22. Августа а посдедньій сврши се 2. Септембра по старомъ кадендару. Као и досада тако н у Хагу беше заступдѣни радницы на полю статистике како изъ званичны