Државописъ Србіє св. 4

тако исто и изъ приватны редова поготову изъ дѣде Европе, осимъ Папине државе, Португалске и Турске. И Грчка а овомъ приликомъ. и ако првый дутъ, заступлѣна была, а понека држава, као н. пр. Русія послаше и по шесть самы званичны одасланика а приватны гостію беше наравно найвише изъ саме Холандске. У три езика водите се беседе и претреси, и то: на францускомъ, нѣмачкомъ и енглескомъ, съ великомъ претежношћу првога као вайвише распространѣногъ. 22. Августа примлѣни беше гости, поглавито званични одасланиды, у дружственойсали „Ференигингъ,8 званой коіомъ ѳ приликомъ министеръ внутреньы дѣла, Фокъ, у качеству предсѣдателя устрояваюћегъ одбора, лепу беседу изговоріо поздравивши госте съ усрдномъ добродошлицомъ, на кою му е, сходно обстоятелству, чланъ Француске академіе, Воловскій одговоріо. У овомъ збору присутствоваше и министеръ Финарсів као и многа друга отмѣна лица изъ науке и управе. 23. Авг. быяше и пре и после подне предходный скупъ само званичны делегирада у гореспоменутой сали ради међусобногъ договора непосредно ньины статистичны надлежателства тичући се. На истоме између осталога беше рѣшено, да се по издати се имаюћемъ програму неодложно ступи къ сачиненю сравнителне међународне статистике све на конгресу заступлѣне Европе. Поедияи делови статистике да се међъ важніе државе поделе а старешине статистичны быро-а да дужность редакдіе на себе приме коя има на Француекомъ езику быти, како бы се неколико частій поменуте статистике идућой сѣдниды конгреса на угледъ изнети могло. 25. Авг. беше конгресъ светчано отворенъ у гиздаво-искићеной великой сали палате витезова св. Якова. Томъ приликомъ изговоріо е Фокъ, министеръ внутреньи дѣла, као предсѣдавель устрояваюћегъ одбора, слѣдуюћу беседу на Франпускомъ езыку. Господо! „Нѣгово высочество, князъ Ораніе, почестный председатель нашегъ конгреса, препятствовавъ е, кое намъ е врло жао. Нека ми е дакле допуштено, у овой сѣдниды отвараня, да управимъ нѣколико рѣчій на васъ. Влада холандска иоитала е да удѣйсгвуе изражену желю устрояваюћегъ одбора сѣднице дредходећегъ конгреса, желю доставлѣну іой депешомъ владе италіянске. Мысао међународногъ конгреса статистике зачеђена е у год. 1851. у Линдону, приликомъ првогъ међународногъ индустріялногъ излога одъ четири превосходна статистичара две народности између кой срећанъ самъ да видимъ у овоме кругу два достойна заступника Белгіе. Белгія на предлогъ гг. Кетела и Бисера, отворила е у год. 1858. редъ конгрезски сѣднида. Француска іой е слѣдовала у год. 1855. Аустрія у год. 1857. Британски островп у 1865. Пру ска у 1863. и Италія у 1867. години. Превосходни послови наши предшественика руководили су наше кораке и олакшали радъ. Мило ми е да васъ могу подсетити да е влада холандска у редъ ставлѣна іоштъ у другой сѣдниды. Я захвалюемъ у име краля и землѣ правительствима пославша намъ званичне заступнике, градовима првогъ реда, кои су се дали заступити у овоме кругу, ученимъ дружствима и тѣлима пославша намъ многобройне одасланике, заслужнимъ людима, догаавшимъ изъ три части света да обасяю ову сѣдницу са своимъ присутствомъ и моћнимъ садѣланѣмъ. Господо! Ваши послови у овой сѣдниды имаће пре свега практичну цѣль. По гласу вашегъ програма теорія статистике, практична уиотреба нѣны података, разеветлѣне граФичнымъ поступанѣмъ занимаће вашъ првый одсѣкъ. Добри међународни одношай и множина дѣла моралногъ реда, права грађана, помоћъ неякима, узаймна одношеня дружства, стое у свези са другимъ одсѣкомъ: статистикомъ грађанскогъ и трговачкогъ иравосуђа. Ви ћете се дотаћи снажны матеріялны користій у трећемъ и четвртомъ одсѣку,