Државописъ Србіє св. 7

ПР0В03НА ТРГОВИНА СРБИЈЕ ОД 1864-1871 ГОД. Од систематично уређених наших ђумручних одношаіа у меседу Декембру 1833 г. пак до сада више іе пута и ђумручка тарифа мењапа, и то скоро искључно у правду повишавања такса. У наведеноі години добила іе Србиіа своіе полдтичке границе у обиму коіе и данас постоіе, те тако іе са растећим броіем житеља и'н.егових обртних свеза са граничећим се земљама и броі прелазних митничких станица растио. Од године 1833. пак кроз десет година задржана іе била стара іошт из времена турске владе заоставша тарифа, поглавито што се увозних еспапа тиче, пак како іе она већ давна своі век проживела била, то се у години 1843. нова ђумручка тарифа усвоіи, по коіоі се сви увозни еспапи увеличаноі дажбини подвргну, извоз пак по староі процени остане осим свива, коіе по два дванцика од главе плаћати стану у место по три, као што се то донде упражњаваше. После девет година, имено 1852., ступи у живот опет нова митничка тарифа основана на увеличаном плаћаау такса од поскушьених међутим увозних еспапа, али и том приликом оста наплаћивање извозних еспапа у главноме као што донде одређено беше. Мала измена наста у почетку године 1856., када пар свива, као пре 1843. године, по три дванцика плаћати нринуђене беху због увеличарпх потреба земаљске Финансиіе. Кроз десет година од опог доба стаіаше нова тарифа у снази са незнатним изменама и тек у години 1864. заведе се нова тарифа, сходно поскупљеним увозним еспапима, и то 1. Фебруара, коіа у главноме іошт и данас закониту силу има. Но осим сопствене земаљске трговине изражене у извозу земаљских производа па страну и то нарочито у живоі стоци и другим сировинама, као и у увозу поглавито израђевина отуда за унутрашви потрошак са нешто сировина, познато іе свима, да Србиіа, по своме удесном геограФСком положаіу, и трећи род светске трговине има, а то іе: провозну. Од закљученог Карловачког мира у години 1699. пак до устанка народной у години 1804. био іе наш Београд горећа трговачка тачка између истока и запада, т. і. између Цариграда и Беча. Ово трговачко преимућство као главно кладово Аустриіе и Турске делише са Београдом, но у подчивениіоі мери, и вему противуположени на Дунаву Земун, и то све до наведене у народноі повестници безсмртне године. У оно доба доби провозна трговина кроз Србиіу кроз пуних дванаіест година, до 1815., са народним ратовааем самртни удар и подржаваше се удно на десном крилу из Видина преко Оршаве, а на левом из Сараіева преко Брода и Костаінице. Са повраћеним пак миром у години 1815. узе и провозна трговина између оба суседна нам царства своі стари правац па цариградском друму из Алексинца и Београда у Земун. Митничка тарифа за увозне и извозне еспапе владавша остала іе у нас увек примевьена и на еспапе коіи само као провоз изіашаени беху. Ово іе овако траіало све за време србске владе кроз тридесет година, т. і. одкако су Срби београдским ђумруком за-