Државопис Србије св. 14
у ГОДИНИ килограма 38, динара 1884 . . . 922.682 9,188.247 1885. - · 810.616 2,670.755
ИМ Т956 + -029:300 2,851.588 1887. · . + - - 558.200 1,712.008
Дрва за огрев и грађу увежено је
у години куб. метара за динара
Јован 6. 249:819 2,587.686 18856... - · 192.018 2,819.176 1886. · · - . · 147.409 1,977.584 ПОБ НО А 6 1,057.688
Увоз дрва постепено је опадао, и то годишње за 50.819 кубпих метара. Увоз дрва за огрев смањивао се годишње за 46102 кубна метра, а упов дрва за грађу само за 4.717 кубних метара.
Просечна вредност једног кубног метра увежених дрва износила. је
у години динара 1884 · · · • + : 10:60 1885 · · - 12:04 1886 + + + + + + 18:97 1887. + + + + + 157
На против каменог угљена увежено је
у години килограма за динара
1884 · · · • · 8,855.644 258.008 1885 · · - 6,598.745 197.564 1886 + + + - · 18,403.200 438.200 1887 · · • 12,021.900 244.076
Од 1884. до 1587 године увећавао се увоз каменов угљена за 1,225.420 килограма тодишње.
Просечна вредност једног товара (100 килограма) каменог угљена износила је
у години динара 1884 · · · · · · 908 1885 · · · ·- 2:00 1886 · · · 3:24 1887 · · · · · · 208 Петролеума. увежено је у години килограма, ва динара
1884. . · 8,385.270 1,854.959 1885. . - . 0,589.483 985.485 1886 - · . . . .3,867.000 1,028 885 1887 +. - . . 2,958.400 688.895
У 1884. години увоз петролеума био је много већи од увоза у години 1887. Разлика између ове две године пвноси 426.870 килограма.
Соли увежепо је у Србију
у години килограма,
1884... . . - 18,226.988 1585 · . . - 15,050.503
за дин ара 1,789.485 1,979.495
1886 · -· .18,121.400 9,877.599 1887 · · - . . .15,436.800 1,952.769 Просечно · · . 15,458.923 2,012.308
5
Кал се овај годишњи увоз соли пореди с бројем становника, онда излази, да на једног становнока долази по 8'12 килограма годишње.
Просечна вредност једног товара соли износила је
у години ОЧИ ЈЕНИ а 1886 · · · · Ер ен
Међу тим по пенама, које имамо пз 26 места у Србији, продавао се један товар соли просечно
динара • 18:88 · 1815 · 1812 · 12:65
у години за. динара, 1884 . · · · · - 2452
1885 · · · •· 2115 1886 · · · · . .520:70 1880 • •· + · · · 2021
Од пољских производа увежено је највише јечма ш зоби, и то: за динара,
у години килограма.
1884 . · » · · · 649.454 78.416 1885 · · + - · · 846.245 52.916 1886 · · · - · 698.900 91.858 1887 · · · 589.800 70.744. Просечно · · · · 569.850 73.484.
Упози се доста п брашна, и то нарочито Финијега, а покрај тога и других млинарских производа, као: гершае, гриза и крупе.
Тако увежено је
у години брашна _ других производа свега, ломна ил Ори али а.
1884 · · 1,148.559 7048 1,219.602
1885 - · + · 1,272.045 128.417. 1,495.462
1886 - •+ · · 1,666.900 41.000 1,707.000
1887 · · · · 896.500 52.000 948,000
Просечно · · · 1,244.751 11.615 1,316.366
Увоз вина мањи је од извоза, као што ће се мало даље видети у 1987. години тај увоз знатно је опао. Увоз вина у Флашама на против расте.
Тако увежено је вина,
у години у бурадима у Флашама у ошште
КОН На ЛАО ПИ ЕАУ Ср 1884 · · · -+ 927.868 5.247 986.110 1885 · ·- · · 899.865 7.306 907.671 1886 · · · · 1,018.800 10.300 1,029.100 1887 · · · · 648.900 16.200 665.100 Просечно · · 873.857 10.638 884.495
Просечна вредност износила је за један килограм вина