Државопис Србије св. 9

13

1841. године не приступи. И у овом попису Пигани о осталим становницима пописани не беху, већ одвојено, као и пре, од стране свога арачлије. У години 1843-о] обави се трећи са свим непоуздан попис људства, а у години 1846. четврти доста поуздан, и нарочито за то препоручљив, што том приликом и сви Цигани б осталим грађанима по истим пописним правилима пребројани беху. У години 1850. Цигани се опет с осталим народом не пописаху, а у години 1854. беху само опи стално живећи набројани, а не и они окитнички живот водећи, То исто беше случај и са пописом у години 1859. као и са оним у години !863-ој, који за основ изналазак пмућног непокретног стања свију грађана Србије имађаше. У ово доба спада и увођење званичне статистике у ред државних админпутративних органа; те тако поглавито с настојавањем псте сврши се у години 1866-ој с месецу октобру попис целог људства, Србије, који се са постигнутим тада резултатима као први подобног рода,

у нашој земљи сматрати мора.

Од године 1866. протекоше осам година, докле влада земалска, побуђеном се нађе, да предузме у године 1874. нов општи попис људства на броју десети, кад као први, као што је и право, онај од години 1834. усвојимо. Ми радо кажемо, да је наведени попис људства, п по количини отворених тада у пописним књигама рубрика, као и по каквоћи получених резултата, најбољи од свију до саду Србији произведених пописа. Из њега се види, колико у коме селу пили вароши има: кућа и породица; с каквим се послом поглавито сваки грађанин у Србији занима, каквог је пола и брачног стања сваки мушкарац а и свака женскиња, посебно; зна ли писати и где је на страни рођен, ако није у Србији, и чије поданик ако није српски; исто тако које је стране вере ако није православне; и какав данак плаћа: да. ли грађански, бећарски или цигански. Из истог пописа види се: колико п која села поименце којој општини припадају и са колико су душа у опште на-

сељена. Исто тако изложене су на крају пописних листова и скупни прегледи: