Друштво Светог Саве. 1

ЈЕ

жудан света излеће као ластавица из својих гневда придепљених на боковима Каршта, на море, да проба своју снагу у борба с бесним валима, а под старост још жудније хита свом сиротнох огњишту, да ту, поред ватре, унуцима прича о старој слави српских јунака и о томе, како у свету нема лепшег места од свог завичаја. Ту нам је вредни Старо- СОрбијанач ; погнут је под умором рада п робовања али се још поноси у колу српском, јер живи у местима која су гледала из близа величину српску, и чува оне лепе вадужбине српских краљева, којима се Милош и међу богатим Латинима дичити могао. Ту нам је весели, пргави Сремац ; колико питом у опхођењу, толико серчан у борби. Рајна и Апенини су сведоци његова јунаштва и његове народпе њалости. Ту нам је лагани али истрајни Банаћаним, који је умео мушки да брани 1848 год. своје име. Ту је несташни Бачванит, кога је вредноћа и код туђинаца позната. Ту нам је питоми а поносни Босанац, који је свој род даривао највећим песницима и најтужнијом песмом. Ту нам је горди а гостољубиви Шумадинац, који је бпо срчан да први на Балкану запали буктињу слободе, и који је вазда имао више срца за своју браћу него умешности за своју кућу.

Ја вас питам јесте ли све то замишљали ! Опростите. А имали Србина, који није стотину пута, особито у часовима патриотске узнемир:ности, тим током мисли ишао, да дође с узд:хом, на ово питање, које одговора нема: како недоликовно, жалосно, неприродно стоји данашње политичко стање нашег народа према лепоти ње-