Друштво Светог Саве. 1

10

Како је дивна та отаџбина Србинова! Природа је њу богато сваким даром уресила. Ту се вршне горе грле са зеленим питоминама, ту се тамне дубраве љубе са жутим и плодним пољима. Ту има дубина и горских врлети у које су се, у данима славе, смирене душе склањале на побожни одмор, а у данима беде народне сабирали јунаци да бране име и слободу. Ту има великих и широких река које савијају у велике окуке, да загрле што више, и рекао би, нерадо се опраштају од српских обала и лепих лица српских, која се на њима огледају.

Па како лепа и благородна раса људска живи у тим земљама " Јесте ли, који пут, замишљали (Србе из свих крајева сакупљене у једном народном колу, онако како је замишљао Аврамовић вад је сликао у београдској цркви Христа окружена народима, да чују његову проповед, или, — како их је замишљао Бранко Радичевић, кад је у оним значајним годинама кад европски народи пренуше у слободи, позивао своје племе, да се и оно у коло ухвати '

Издашна рука природе, која се види у лепоти и богатству земље Србинове није била ни мало скомрачнија у гајењу расе, која ће у тим лепотама живети. Ту нам је хитри Ирногораш, који се као орао угнездио у кршеве и мрким погледом чува своје гнездо и своју слободицу. Ту нам је интелитентни Хердеговац, јунак у боју, вредан у раду; ту нам је Ришљанин, који је у ходу и оделу задржао нешто аристократског, и оних дана кад је у Далмацији било слободе п богатства ; ту нам је Далматинац, који, у младости,