Друштво Светог Саве. 1

15

Што ми сами ништа не радимо да морална веза, и заједница у мислима и осећајима буде јача и крепчија између свих српеких лепих земаља ' Што ми сами ништа не радимо да се просвета и сећање на лепе српске радње шири и утврђује у оним крајевима, куда се туђанштина мародерски окомила да нам краде име, језик и веру • Што се не угледамо на Бугаре, на Грке, на Хрвате, на кога хоћете другог! Сви они имају друштава, да отимају од нас; зашто се ми не удружимо да се бранимо.г Ето питања, која се чују од неколико година из свих крајева српских, питања, која ничу у оправданој зебњи п страховању нашег народа за своју народну мисао. Некада су се убојни јеци српских јунака, који су се дозивали, прсламали унакрст кроз српске земље; данас се дозивају патрпоте на света посао, на патриотеку мобу, да своју отаџбину, своју народност, своју народњу мисао чувају од опасности какве им прете. У одјеку тог патриотског дозивања, господо, ниче „Друштво Св. Саве.“

„Кад пуче пушка у Шумадији, вели један Македонац у почетку овог века, ми сви из удубљених гудура Балкана појурисмо да станемо један уз другога под заставу српску, јер знадосмо да је та пушка означила дан слободе“. Данас Шумадија диже заставу светог Саве и дозива браћу из свих крајева на патриотски посао који неће бити мање важан од посла наших очева. Похитајмо под ту заставу, мисао је света као што је и знамење свето! Оклопимо једно велико друштво од патриота (из свих српских крајева), вежимо један велики ланац који ће обу-