Друштво Светог Саве. 1

хватити српске земље, српску њућу и школу и не дајмо, да се утај круг увлачи зараза туђинштине. Бранимо се, чувајмо се, чувајмо наше име, наш језик, наше народске врлине. Чувајмо се тако, да се, кад се прегрме све неприлике које прете сад нашој народној мисли, ш кад настану прилике удесније, нађемо сви у једном политичком и културном колу неотуђени неизраздвајани. Ко зна. колико ће још времена дотле требати, ко може предвидсти кроз каке ће тешкоће још наш народ пролазити. Али ако хоћемо само, нема непријатеља ни силе, која ће моћи српска племена изотуђивати и у народу српском љубав племенеку и мисао јединства угушити. Могу силни нашу лепу отаџбину парати међама политичким, може силна неправди држати још дуго наше земље политички израздвајане, али-да морална јединства буде међу Србима зависи само од Срба, зависи од патриотизма њихова, а докле тога има дотле туђи Б0чеви по српским њивама неће бити тврди. „Друштво Ов. Саве“ позива у своје коло свакога Србина и Орпкињу, који воли своју велику отаџбину, да раде на одржању и јачању свих оних врлина наподских које су вазда биле најтврђи штит народне мисли и моралног јединства. Његов посао није бунтовнички; није освојачки. Оно позива да се чува своје. У његовом колу може радити сваки Орбин, живео он ма на ком крају наше велике отаџбине, био он ма које вере, ма које политичке исповести. Њега је изазвала потреба, која се одавно у целоме Српству осећала, а да ће његова радња бити благословена и велика, улива, нам наду то, што је оно у самом зачетку своме „у