Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

посматрајући народе и племена са широког интернационалног гледишта, расправљаху са истом вољом и мером хрватске ствари, као и српске. |

Пажљиво пратити хрватску књижевност и културну страну јавнога живота, то беше моја специјална дужност. Али и Пера и Лаза радо се прихватаху рецензија појединих хрватских дела, да би изнели своје погледе, То је тамо запажено. Доказ нам је био. прилив претплатника из хрватских крајева, сем радосног квитирања овога српскога геста у хрватској периодској штампи. Након 16—18 година, за мога досељења у Београд, доживео сам то задовољство, да ми један католички калуђер са Приморја, овде у „Гранд Хотелу“ изјави, како је он у своје време био вредан читалац „Страже“ и да се она, поред Марковићеве „Србије на истоку“, од српских књига. највише читала по целој Далмацији. Према краткотрајном раду „Стражином“ доста је она леп траг за собом оставила.

У том раду, поред Пере Тодоровића, беше Лаза Пачу прави стуб „Страже“. Пасао он рецензију о каквој природописној или хрватској књизи, приказивао он на пр. Швикерову „Статистику Угарске“ или Гогољева „Ревизора“, он је стално показивао своје темељно познавање предмета и изненађивао и привлачио интересовање својим јасними мирним излагањем и новим погледима. Поменути приказ Периног превода „Ревизора“, донесе и за нас саме право откривење о Лазином интимном познавању руске литературе и руских друштвених прилика, ма да и не сањаше да се некада крене за далеку Русију ради студије „на лицу места“.

Покрај све своје сталожености и добре нарави, умео је Лаза да буде одлучан и несаломљив у својим решењима, када је био потпуно уверен о њиховој основаности. По ту његову одлучност карактеристично је његово држање приликом једног јединог мог сукоба, који сам имао са П. Тодоровићем. У мом једном реферату о кретању немачке социјалистичке странке, ја сам обележио тадашње атентате на Бизмарка и цара Виљема као дело појединих занесењака и психопата (Хедел и