Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

Већи део ишао је у Србију, дотле припремљену радом Светозара Марковића и његових последовалаца. Колико је „Стража“ у Србији цењена била, може се судити по томе што је она за Србију била забрањена, те се морала кријумчарски преносити, па ипак је контигенат Србијин био толики, "код тадашњег стања писмености (500—800). Имао је ту посла познати сав „Србин“, Милош Грабовачки у Земуну, вазда спреман за сваки напредан подвиг, и земунски „донаујегери“ — кријумчари. Много мучнија задаћа беше оних у Београду: да неопажено раздаду бројеве по вароши и унутрашњости. Тим послом је руководио пок. Коста Таушановић, уз најживље учешће његове супруге, госпође Ваје. Уметне женске ручице нарочито су тај посао довеле до савршенства, као њихове савременице у Русији. Тако на пр. на столу самога „грозног“ министра полиције, пок. Радивоја Милојковића, обрела се најновија „Стража“ у оном тренутку, када он беше срочио наредбу о трагању за растуривачима и конфисковање те опасне књиге. |

У самој Војводини лист је одмах стекао глас добро уређеног савременог. књижевног и социјалног јавног органа. И ако су представници доминантне либералне журналистике и књижевности инстинктивно предосећали неминовни сукоб између новијега и старијега правца, морали су, маи кроз зубе,

"уз приказе те нове књижевне појаве, признати јој озбиљно

схватање позива, солидност и вештину у обради предмета, који својом новином а изнесени разумљивијим и тим убедљи-

"вијим начином, привлачаху све већи број читалаца.

Што дотле ни један српски лист није могао постићи, то

је „Стража“ унела у своју несумњиву активу: прихваћена је

била у Хрватској, Далмацији и на Приморју као дотле ни једна књига српска (ћирилицом штампана), а кријумчарена је била

ти у Босну, тада још под Турском, а на прекретници да буде

окупирана. Сарадници као нови људи, не везани никаквим предрасудама и међусобицама српско-хрватским из прошлости и викаквом тесногрудом искључивости, „шовинизмом“, реално