Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

1

мењати и исправити. Моји прилози потписивани су са „--“ «“ „'а“ и друкче.

Значај и утицај „Страже, — Односи њезиних сарадника.

Стража је изилазила, када је Новн Сад још важио као центар српског духовног, а нарочито журналистичког живота. Јер Београд, стално утезан најжешћом цензуром у свом јавном животу, а за време српско-турског рата, и после њега, све до пада либералне владе (1880. г'), скоро умртвљен у том погледу, уступао је безвољно „Српској Атини“ водство, и ако он беше већ тада, по својој интелигенцији, надмоћнији. У Новом Саду пак пулзирао је тако рећи последњи замах прохујалог бурног српског покрета омладинског и Милетићевог. Језгро новосадске интелигенције образоваху средњешколски професори у тадашњој српској гимназији и унеколико наставници више девојачке школе са неколико представника слободних професија, прикупљених око књижевно-издавачког друштва „Матице Српске“. Настала маџарска државна управа са интензивним помаџаривањем сасецала је све више крила дотадашњем српском полету у целој Војводини, па и у Новом Саду, те ће врло брзо малаксала Атина предати своју улогу матице српског духовног живота дотле пораслом, снажнијем и свежијем Београду. С тога би погрешно било применити на успех „Страже“ — та то је био тек крај седамдесетих година прошлога века! — мерило данашњих, или боље предратних прилика журналистике и књижевности Србије и Београда. Тада беше завидан број издања од 500—600 примерака. У оно време до неба популарна Милетићева „Застава“ издавана је у 800 примерака; у ратно доба достизала је 1500 а ванредно и закратко 2000 примерака. Према томе опсежна, и у оном либералном добу попреко гледана „Стража“, управо је сјајан резултат постигла, штампајући се после првих свезака у 800 1000 примерака, а пред забрану у 1500.