Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

републиканске полиције, која га је требала издати и издала га је најпосле Русији као „обичног злочинца“. У организацији за ту отмицу беху њих тридесеторица. Колико Руса а колико Срба, споредно је. Главно, да је Србин био глава, Милош Андрејевић, који је лично од швајцарских полицајаца отео и из железнице избацио везанога Мечајева. Али код насталог гу·„ шања са жандарима, не виде он ни једнога Руса да му прискочи у помоћ и да тако доврше започето „дело“, за које наш јуначни Милош буде протеран из „слободне“ ПТвајцарске.

Осим тога што Цирих представљаше у поменуто доба Елдорадо за српску омладину, жедне „нове науке“ —- по библијском скована реч Пелагићева — беше он погодан и за озбиљну студију и спрему. Тако је тек у њему и преко њега Светозар Марковић упознао стварност (индустријализам и његове чиниоце и последице) начела и теорија Чернишевскога, с којима се упознао у Русији. Онде су своју струку испекла потоња два министра-председника: Пашић и Велимировић. Ђура Љочић, с којима је Светозар покренуо први социјалистички лист, „Радник“, у Београду, такође је онде свршио инжињерију. Његова сестра, госпођа Драга, прва Српкиња лекар, тамо је испекла своју струку. Журналистички првак Пера "Тодоровић такође је у Цирдху положио темељ своме знању. Риста Данић, Д-р Јован Данић, Д-р Марко Леко и многе друге знаменитије раднике и раднице Србија је добила из Цириха.

На почетку живота Срба ђака у Цириху, када образоваше своју дружину, изабраше за председника Пашића. Кад је он отишао у Србију, наследио га је Пачу. Дружина се зваше „Задруга“. Ова почаст показује колико је Лаза цењен био међу друговима.

Лаза Пачу, после прекида медицине због уређивања „Страже“, пређе на берлински факултет, где се спремао за испите лекарске и полагао их тако до маја 1880. године. Његова дисертација (о костобољи) запажена је у научном свету, и његове идеје онде изложене извео је научар, члан културнога народа, погодније средине за стручне студије, један Енглез