Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

31

куповање зграде од Лаховарија беше једна крупна и светла транзакција, једна врста испита за новајлију у финансијској практици. |

Као установа у своме постајању, управа монопола задавала је грдна посла сваке руке. Ваљало је стварати правилнике за куповину и прераду дувана а тако и за друге артикле, који су постојано потпадали под државни монопол; а исто тако и специјалан закон о монополској управи, особљу и манипулацији у опште. Све је то у првом реду тражило Лазину иницијативу, комбинаторску снагу, израђен ум и практично улажење у посао и његово целисходно вршење. Његови пријатељи у влади и ван ње признавали су му том дичили се његовим успехом, за који је био, и то више пута, формално олликован. Та пословна усавршеност, еластичност и експедитивност поред све његове дебљине, донела му је то, да је бивао упрезан и у друге државне послове, које је радикална странка, прешавши на практичну политику, требала да посвршава зарад подизања државе на онај степен модернога уређења, како га је она као опозиција цртала и замишљала, и у колико су јој познате, не баш повољне прилике у земљи, допуштале.

Прве године радикалне владавине (1889-1892) беху испуњене грозничавим радом: да се донесу што бољи закони и положи здрава основица за слободан политички и привредни живот праве културне државе. У народној скупштини пред"седавао је Пашић, а када је овај од Саве Грујића примио председништво владе, у скупштини је председавао озбиљни и достојанствени народни трибун Димитрије Катић. Секретари беху: Др Вукчевић, Ратарац, Лука Лазаревић, Љуб. Јоксимовић и други. Министарске струке престављаху: Мих. Вујић (финансије), Ј. Ђаја (полицију), Кос. Таушановић (привреду), Андра Николић (просвету), Мика Кр. Ђорђевић (правду), кога брзо замењује Гига Гершић, Пера Велимировић (грађевине) и други радикалски прваци и стручњаци, који прегоше вредно, сваки у својој струци, да што више модернога створе и уведу.