Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

32

И Пачу је и позиван и сам радо стављао у службу тога радикалног прегнућа своје темељито знање и урођену умешност. Привредни и финансијски законски пројекти изазиваху и њега на живу и предану сарадњу. Ударао се темељ и домаћој индустрији (фабрике штофова, кожа и т. д.), уводиле се трговачке и занатлијске школе, градили се и мењали се у корист домаће производње и трговине трговински уговори са Аустро-Угарском, Француском, Енглеском, Белгијом, Црном Гором, и ту је Лазина сарадња знатан део на себе примила. Доказ су и његови потписи на неким уговорима из те периоде радикалног и државног полета. Да би се тачно знало, шта и колико земља производи, шта има, шта треба извозити а шта са стране увозити, постављена је на модерну основу државна статистика и у њеном централном одбору био је ревностан члан Др. Лаза Пачу. Стојан Протић је у то доба из уредништва „Самоуправе“ прешао у полицијску струку а

Државне трзавице доводе до отпуштања Лазиног а затим и његово враћање на старо место

Краљевско намесништво беше тада у рукама Јована Ристића, Јов. Белимарковића и Косте С. Протића. Она двојиша либерали а овај трећи напредњак, који се упокоји 4. априла 1892 г. Са намесништвом имала је радикална влада мање да. натеже него са краљем Миланом. Специјално са првим намесником, како ме у прво време увераваше г. Пашић, били су односи коректни. Белимарковић је до смрти волео да звецка сабљом и да понекад затеже жице. Смрћу једнога нелиберала у намесништву беше дата могућност, да се извесна равнотежа постигне именовањем једнога радикала за трећега_ члана, генерала Саве Грујића, ако се не би желео Пашић.

Овај догађај узнемирио је јако либералне намеснике и њима се привиђала та страховита опасност, да би се радикали