Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

63

Нера је навалице с њим подуже разговарао, те да бих 'боље уочио тога новог познаника и његову каквоћу. Кад остадасмо сами, рече ми Пера: -

— Ето, ту мрљу од човека нађоше радикали да поставе за председника београдске општине — престонице!

Тада је Пера, отпао и завађен са радикалима, сваки њихов чин осуђивао у највишем суперлативу. Али овај дијалог његов са кума-Милованом ипак ме је усколебао у веровању, да су „моји радикали“, како рече Пера, овде добро учинили. Ну тај „мрљавко“ обележио је својим именом до данас најактивнију и најуспешнију периоду београдских радова.

Од куда тог — Срећан стицај. Пошто су страни стручњаци (Халаши, Смрекер и други) на лицу места прибрали податке и средили планове и прорачуне и то прегледали и прихватили наши технички прваци (Стаменковић, Јосимовић, Главинић, Др. Леко и други), образовавши сталну комисију за руковођење и контролу послова, кума- Милован је својски прилегао на посао, извршујући са професорском мунициозношћу и вредноћом све што су му стручњаци, више наређивали него предлагали. И тако је постигнут тај за оно време и за дуго још, сјајан резултат.

Стоји пак да нису способности а најмање још таленат довели Маринковића на то место. Протурио га је пашеног, тада министар унутрашњих дела у радикалном кабинету. Такав „партијски интерес“ довео га и други и трећи пут на то место. И тада тек је он, београдски лорд-мер, први пут потегао у иностранство, у Нови Сад, где му је и највише и пре свега пао у очи онај велики хлебац, како га тамо месеи на пијаци продају. И сам тај наш лорд-мер, својеручно га је однео у хотел: „да га при повратку покаже својим Београђанима“. Од страних језика једва је знао неколико немачких речи проштрмбецати. То га је и одвраћало од путовања на страну.

Приликом трећега доласка беше кума-Милован још и сметња једном опробаном и стваралачком нашем таленту да