Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

66

Сава Петровић, париски лекар а који је као Србин дошао да послужи своме народу у оној великој војни. Он је стално био око Лаге у Врњцима. Од времена на време допазили су и други лекари, кад је ваљало држати конзилије. Д-р Муачанин је несумњиво утврдио болест рака, о чему, разуме се, није био обавештен ни болесник ни његова супруга. Она није ни

дуго после смрти Лазине дознала за прави узрок смрти. Лаза

је дуго година пре тога патио од трбушног оболевања; једном је претрпео и мању операцију, те се његова супруга саживела са идејом о болести њезиног мужа у утроби.

На сам дан уочи смрти беше јасно да од Лазе не може више ништа бити. Иако је већином проводио у постељи, ипак је радио, долазила су му акта на потпис из Ниша. Поменутога дана, беше понедељак, слабост га је тако опхрвала била, да му је перо испадало из руке, и он га после другог покушаја мирно спусти на сто са речима: „Даље се не може“. Сутрадан је већ био покојни.

Тешко је разумети, да је разборити, тачни, према материјалној страни нарочито обазриви Лаза Пачу могао умрети без тестамента. Истина, порода није имао, остала је иза њега само удовица; али је он имао својих личних жеља, посвећених српским културним установама. Тако је, према његовој вољи, често изражаваној за живота удовици му, његова библиотека припала правном факултету београдског универзитета.

У два маха је, по казивању његове удовице, један пут у Нишу а други пут у Врњцима, покојник изјављивао своју намеру да пише тестаменат, и у обема приликама, она је мислила, посматрајући га онако болна, да ће га охрабрити и што пре од болести ослободити, ако му препоручи, да то остави, када му буде боље. А да је он у тестаменту изнео своју последњу вољу и распоред своје заоставштине, не бих ни ја морао толико разабирати о његовим милионима, које је он, по олакој оцени назлобрзих журналиста морао иза себе. оставити.

на ии

ПР

Х А

| овљаавле го А Под. лао а.

4