Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

Сика Сејомје ст

Узевши, при крају, Лазу у целом какав је био на раду и у животу, ја мислим да смем извести закључак, да је био универзалан дух и радник, или управо творац

Пачу је исто тако брикљиво водио рачуна ио ситним као и о крупним издатцима, и није био ни окорели тврдица, ситничар, какав Кир Јања, као ни какав крупни грабљивац, акумулатор великога богатства. Он је штедњу системски вршио и у свом дому као и у држави, на ситницама и на крупницаме; али само на своме месту и према потреби. Видесмо, како је био пространије руке, кад је ишао на страну, било одмора и разонођења ради, било због државних послова. Тада је сматрао да му је дужност и репрезентовати државу, чији је он достојанственик био.

Економска страна, економисање у свему — томе је остао веран кроз сав свој живот. Уочи саме смрти задржао је аутомобил, ма да се он, због болести, служио угоднијим фијакером. Код тадашње нервозе и узбурканости целе државе није се много. пазило на одржавање објеката, и он не даде да се и то парче државне имовине „упропасти.“

Лаза је у Цириху вредно проучавао народну економију и то продужио у Београду. Беше, дакле, самоук теоретичар. Али, чим је прешао на практичан рад, он се по свом инструктивном уму одмах умео наћи у самој примени, боље него ма кои дипломирани стручњак. |

Читао је много у Цириху а још и више у Београду, па ипак не постаде књижевии мољац (Висћегмигт). Његови чланци и експозеји не беху књишке работе — све је то било разложно и јасно за свакога, и ко је имао да зна и ко је имао да извршује. Тако исто је, као највећи практичар, умео стварно да преговара и уговара са људима од струке и посла и да испослује најбоље погодбе. Умео је управљати и администрацијом и људима.

Неутољива његова жеља за све новијим знањем и набављањем и читањем најновијих дела, а за последњих година и отежалост услед побољевања, не допустише му да потражи

оне