Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

76

не могу заборавити говор, који је Пачу држао тога дана. Он није говорио као Министар Финансија, него као српски патриота. Како је лепо разлагао и доказао потребу да учинимо тежак напор политички и финансијски, јер нас на то позива дужност и према нашој браћи Црногорцима и према нашем Јадрану, о којем је Пачу налазио тако речите изразе! Најмање могу заборавити дан 10. јула 1914. г, када је Пачу заступао Председника Владе и Министра Спољних Послова г. Пашића и примио ону безумну ноту барона Гизела. Пачу је био брзо начисто шта тај корак значи. Он о тој ноти, наравно, није донео одлуку; одлуку је донела влада са пристанком и одобрењем представника Круне после два дана; али тога првог дана, коју четвртину часова пошто је примљена та нота, Пачу је послао циркуларну депешу свима посланствима на страни, у којој каже какав јој је садржај па додаје: „Српска Влада није још донела никакво решење, јер ни сви Министри нису још у Београду, али већ сад могу рећи да су захтеви такви, да их у целини не може примити ни једна српска влада“. То његово мишљење, као што знате, примила је српска влада уз одобравање целога света, јер од "онда па до данас нико нам не рече да је могло бити и једне српске владе која би друкчије поступила. А као што је Пачу тада рекао својим друговима унапред шта ће се урадити, ја мислим, кад бисмо га кадгод запитали, читајући његове говоре чи списе, кад бисмо га питали — или ми сада или други после нас; — шта нам треба у даном тренутку радити, Пачу би нам дао и онда врло брз и најпоузданији одговор, како да испунимо дужност према отаџбини, и не бисмо погрешили, кад бисмо га послушали. Па кад је све тако, мислим да је 'Пачу један од оних људи који су заслужили да о њима многа поколења кажу с поштовањем: Вечна му памет, слава му!