Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ и 137

ГРОФ ХАНС

као горе, у омпјешку

Послала си га да чува сандвиче у лађи... (полакше, пожудно) Ма што мислиш, да сам ја ту у томе вашему оријенталноме гнијезду, гдје је све старо и мртво, само за љубав Хотел Имперџала, а не видиш, да ја живим сад само за тебе — за једини цвијет ових варварских гребена...

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

гласно п бучно се насмије, пак нагло га ухвати објема рукама за главу те га пољуби у уста.

Мучи, Теутонче!... На!... кад хоћеш! — Ови је за мене... ГРОФ ХАНС

стиснувши је уза се кано змија у дубу

А ови за мене... (пољубивши је)

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

истргнувши се, пак лупајући га црљеним парасолом

А ово за њега! — ха! ха! ха!...

ГЛАСОВИ ОДОЗДО Лидија!... Лидија... Што чиниш... гдје си!

БАРУНИЦА ЛИДИЈА потегла грофа Ханса до парапета Поругајмо им се мало!... (Клањајући се с њиме друштву, које пљешће, виче, кличе) Хвала !... хвала!... лијепи пар, је ли... Ха! ха!... — Дођите гори. — Идеална тараца! — можемо провати још један пут нашу оперету...

ГЛАСОВИ одоздо Браво!... браво!..