Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 141

ГЂА СЛАВЕ, Г-ЂА ЛУКРЕ, Г-ЂА КЛАРА

докле се збор на тај начин развијао, уљегле су полако с десне стране из собе, пак су гледале задовољним смијешком

добрих мампца, а чим је престало приказивање, почну пљескати називајући

Вгам1!... ђгау 155 101! БАРУНИЦА ЛИДИЈА

и сва њезина лружба, угледавши госпође, нахрупе на њих бучним клицањем

Ох!... Мајке!... не!... нећемо их !... (Групе се стопиле. Сва тараца ври животом.)

ГОСПОЂА СЛАВЕ

56 год., велика, негда лијепа, сад предебела, пренацифрана, сухим оштрим гласом а нехајним смијехом, те злобним нагласком Лидији

Нико пак не диже ноге тако у вис, како Лидија!... ха! ха!...

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

безбрижно, фино

А ја спегге соште а Ја спегге! Славе! — у осталом — кад је за сиромахе !

ГОСПОЂА КЛАРА

60 год. сва у елегантној црнини, полусиједа, духовита Натурало!... Колико више — толико више!

БАРУН ХОСЕ ЛАСИЋ,

98 год, с малим успрћеним брчићима а јаким шпањолским акцентом

На „огласу“ биће штампано: „За добротворну сврху!“ ... Дакле... Саташђа!... (Омијех).

ГОСПОЂА СЛАВЕ

сјела је на лијеву страну У фотељу Јесте ли питали допуштење од „капетаната ој

1 „у рату као у рату“.