Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 145

МАРКО зове сву младу групу, да дође на десну Амо!... ми смо публика рестауранта за ре-

френ. СВИ МЛАЂИ

Га Мпа!... Га Мта!...

БАРУНИЦА ЛИДИЈА с њима до врата а на челу свијех Вићје без! п 41! (велики смијех) — Мужика ! (Глазба удара.) ЈЕЛКА усри ед тараце ставила се у кокетној пози Нпој-фап о]-пјевачице, пак маленим али угодним гласићем запјева познату напулитанску пјесмицу: „зопео Егапстева „е хепео да Рагеге, а кад сврши прву строфу, сва млађарија опетује у хору рефрен „Оћ! оћ! оћ! оћ!“ „МЕ ргесте пип 21441

(Велики смијех и пљескање.)

ГОСПОЂА КЛАРА

која је међутим пошла на дно тараце, зове сву дружбу

Брзво!... брзо!... Ево вам проходи амираљ и сви његови офичали.

СВИ

трчећи на дну остану до парапета клањајући се и поздрављајући поворку, која испод тараце проходи у баркама Хура!... (Доле се чује одзив „Хура!“ Сва група остане разговарајући се п гледајући залијев, гдје сунце полако нестаје. — Све је небо један посмијех, једно лепршање ру1 „Мирно, руго“.

: „Францускиња сам, долазим из Париза. Ох, ох, молим вас сад кличите !“

Иво Војновић 10