Дубровачка трилогија

146 ИВО ВОЈНОВИЋ,

жичастих и зеленкастих прамова. Али тмица испод Михајлових чемпреса слази полако до мирне грушке обале и вуче за собом љубичасти плашт сутона.)

МАРКО слази с Лидијом низ тарацу разговарајући се; дубоко, уморно

Како је све ово лудо! — Како у нашој трески ипак чујемо неки мали, оштри глас, што нас смета ! = (тише) Не чини ли ти се, да се пред овијем залазом сунца и на овој тараци нешто гази... нешто оскврњује 2...

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

гледајући га загонетно

Јес! — А баш у тому је контрасту моје уживање, — а можебит и твоје! (са смијешком, интимно) Што ме тако гледаш

МАРКО хладно

Гледам ти уста што су тако пжљубљена!

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

скоро гњевно

Марко!;.. МАРКО као горе Не страши се. — И камен се зацрљени, али мучи. БАРУНИЦА ЛИДИЈА ухитила га испод руке нагло. Јес! јес'! Славимо, ваљамо се, — најприје полако, пак све брже, махнитије, — доли, доли до у понор... паф!... Ха! ха!...

МАРКО брутално, око у око

Ти си ђа на дну!