Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 165 ВУКО Није. ГОСПАР ЛУКША узимље у једну руку свијећу, а у другу лист. Ну ход овамо! — (Вуко му се приближио. Лукша му пружа лист гледајући га пожудно, избочено, строго, дочим је сва свјетлост на лицу Конављанина.)

Умијеш ли читат 2

ВУКО мирним смијешком А како бих ја, — тежак 2!

ТОСПАР ЛУКША

гледајући га непрестано, а положивши свијећу на таволин.

Чигов си ВУКО

као горе А што ти је то стало, тоспару ! 2

ГОСПАР ЛУКША

спушта поглед на таволин, па сједне у столац; показујући му други сточић Сједи. ·" ВУКО

мирно засио по сељачку. наслонивши лакте на кољена.

ГОСПАР ЛУКША

наравно, мотрећи га непрестано

Парок ми пише, да ти је познавб мајку...

ВУКО као горе, гледајући у земљу Чуо сам. ГОСПАР ЛУКША као горе Да је умрла, докле си ти био у повоју — и да му је припоручила — да ти нађе оца!