Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 167

ТОСПАР ЛУКША смркнуто А зашто 2 ВУКО простодушно За добиват! ТОСПАР ЛУКША као горе А што ће ти динари 2 ВУКО устао и подбочио се, пак у смијех

Ех! госпару! Вратио бих се у Конавле, па бих купио у госпара мало баштине.

ТОСПАР ЛУКША са задњим трачком наде А дјеца 2... ВУКО засрамио се пи зачешао се иза уха. Дјеца!... Боже мој!... а ко на то мисли !... (дубоко) Па исто, — кад ми је не дате!...

ГОСПАР ЛУКША прошто полако до капелице, пак се враћа као замишљено

А што би рекб, да ти неко на једанпут каже: Знаш Вуко!... отац ти је био госпар... Умро је, па на смрти оставио ти блата — и кућу — велику... рецимо на примјер (тик до њега, блијед, али

борећи се као за своје спасење п гледајући га у красно јуначко лице) — оваку — како је моја!...

ВУКО смије се између густијех бркова Ајмех, госпару! што ми се ругате! ГОСПАР ЛУКША као горе

Говорим, како што се говори. Не могу спат.