Дубровачка трилогија

ЕПИЛОГ

НА МИХАЈЛУ.

Један по један доходу властела у црном јесу ношени од факина на задње сјело, гдје но знак пропела грбове круни усред русмарина.

Након свих борба наслјеђених страсти и мржње давне, што ти жиле пали, и шетња, шала, пландовања, ласти, харно је лећи, гдје су навјек спали

дједови мртви, док је Кнез још владд. Ту сами труну даље бар у миру, док цвјетном травом пасе кротко стадо,

што сан госпара не буди у гају.

— „Еедплеш аеђегп аш!“... чуј еолску лиру чемпреса гробнијех!... Можда шанћу о рају...

Дубровник 1895—1901.