Дубровачка трилогија

Једина појава.

Соба у кући Орсата „Великога“. Зидови су затегнути тамно црљенијем дамашком. У средини велика, бијела монументална рококо врата. Уза зид порегдани су наслоњачи Луј ХУГ (црљено, бијело, златно), а на лијеву велики _бпро“ Луј ХШ од ебана и бјелокости, затим опет исти

· столови. На „буралу“ нона ампир-ура од алабастр - ступова с црним и златним прочељем, а на врху наполеонски златни орао. Њихало уре: широка, златна сунчана кругља. По зидовима висе старинске породичне слике. На лијево и на десно омања врата, али не тако велика ни искићена као она у средини. Прама лијевој страни позорнице велики „ампир“таволин, а на њему двије, три књиге и златна справа са гушчим пером за писање. До „таволина“ два велика стола Луј ХТУ од тамнога гобелинса. На десној страни између врата и угла велики отворени прозор. Недалеко од „таволина“ златна „ампир-консола“ с великим златним зрцалом и мраморном плочом, а на њој сребрни лукијернар пи двије старе брончане фигуре: главе Агрипине и Александра Под је од млетачкога мозаика, без икаквих ћилима Салон одише хладним богаством и релом. Велпка су врата у средини затворена а она на десно и на лијево отворена, али застрта тамно прљеним свиленим занјесама. — Топло мајско сунце улази кроз прозор и пузе се полако с пода узгори по „таволину“, по зидовима, све то црљеније. Са зракама сунца лепрша по соби чијук црних чиопа, што се впју у прољетном ваздуху около Госпе и Св. Влаха на вечерњи весели лов. Кад и кад и други жамор напуни нијему собу. То је јека људи, који проходе испод прозора, или какво далеко звоно на Коналу, или гукање голубона у рупама старе палаче, или жамор разговора, смијеха, вике, што задушено мукло, шушти за затвореним великим бијелим вратима Ваља да је и она соба тамо сва завита у „ламашку“ кад је невидљива, жива борба, што се можебит тамо унутра бије, тако застрта, да једва до нас допире. Али старовјечна тишина оне куће, гдје рек би још лебди јецање плача за покојним госпаром Брњом, оцем Деше Палмотице, а зетом госпође Ане Менце-Бобали