Дубровачка трилогија

АТОМУ ЕМЕАМТ5! 17

црних завојака и црних зјеница, пак све доле до малих, отво-

рених, црних сандала, кроз које вире, рек би смију се, бијеле,

прозирне бјечве. Кад угледа госпођу Ану, стане и стави руке на срце.

Ајмех! — госпо Ане!...

ГОСПОЂА АНЕ

није се ни обрнула, није ни погледала, а тврдо

Кристина !... Која је ураг...

КРИСТИНА

баци хитар поглед на уру, пак забринуто, дошавши до таволина

— Ах!... знам: пет и пет минута!... (иште књиге, а приближује јој се некако важно и тихо) Ах|... ма да видите, госпо Ане! — да видите, што је на двору !...

ГОСПОЂА АНЕ као горе Кристина, — гдје је товјелица 2 КРИСТИНА

брзо се пригнула, нашла је товјелицу испод танолина, па 10]

је ставља испод нога. Остале тако клечећи испред ње и на-

ставља живахно, весело, пуна смијеха, што јој открива пре· бијеле зубе

— Све трчи!... све се купи! — па свак хоће да иде до врата од града. –- А младићи с кокардама на клобуцима!... све госпође на прозорима

у перушинам и са лепезама.

ГОСПОЂА АНЕ

некако сметено, као да иште нешто што 10] смета

Криже!... ту нешто воња 2!

КРИСТИНА

тражећи за час и она

Иво Војновић 2