Дубровачка трилогија

18 Иво ВОЈНОВИЋ,

= Нешто воња 2... а што 2 (спомене се своје русице, па је вади из њедара. Веселим смијехом) Ах!... моја русица, госпо Ане!...

ГОСПОЂА АНЕ тврдо, бешћутно

Баци је, Криже!... забољеће ме глава!... КРИСТИНА стављајући је у џеп, несташном наивности

Ето је ту! — нека спи. — Простите, госпо Ане!... Ма што ћете!... Франчези доходу ! р доходу

ГОСПОЂА АНЕ

непомично као идол од бјелокости, а тврдо, словку по словку

Франчези про-хо-ду!

КРИСТИНА

тик до ње, са дјечјом забринутости

= И не ће остат 2

ГОСПОЂА АНЕ Никако !

КРИСТИНА

узме дебелу књигу, па уздахне

Која грехота!

ГОСПОЂА АНЕ

мало се наслонила на стб, укорним нагласком

Криже, гдје је Метастазијог

КРИСТИНА

тихо, као да се удунуо њезин весели пламен, узме књигу, отвори је нехајно, па сједе с друге стране танолина.

Ево га, ево!...