Дубровачка трилогија

АТОМ ЕМЕАМТ5! 93

ДВА ДЈЕТИЋА из Конавала, Орсатови кмети, улазе трчећи с лијеве стране, сви ознојени, зажарени, без даха. Дрсже капу на глави.

Госпар... ђе јег... — Луција! — Брода ти!... реци !... брзо!...

ГОСПОЂА АНЕ

обрнула се, па их погледа пресенећена, гњевна, а велика у тужној својој немоћи.

Какав је то начин 2... Товаре!...

ДВА ДЈЕТИЋА

зауставили се, скинули капе, а дршћу од узрујаности и од страха

Дошли су... на врата... Франчези!... ЛУЦИЈА забринуто, хоће да је одалечи, тихо Хомо, госпо Ане!

ТОСПОЂА АНЕ

као горе, гледајући непрестано, продирно, дјетиће

Па да су и Турци, — не доходи се тако исприд госпара!... (Обрће се п одлази с Луцијом). Кашпита! — ех!... јербо проходу Франчези! (Обрће се још до врата према њима, а они врте капе у руци, све то понизнији п мањи). Да!... и то би се још ћело!... (Одлази с Луцијом на лијеву. Чује се велики

жамор иза бијелих врата). | ПРВИ ДЈЕТИЋ (слушајући) Унутра су! ДРУГИ ДЈЕТИЋ, И још се деру ! ПРВИ ДЈЕТИЋ, Ја идем ријет госпару ! ДРУГИ ДЈЕТИЋ, Ех! па горе за њих!

Улазе хитро кроз средња врата, која се заклопе за њима. Кратка пауза, а онда се чује један велики клик из свијех уста, — пак опет велика тишина.