Дубровачка трилогија

Иво ВОЈНОВИЋ, УП

свега жива слика космополитског друштва Венеције, оне Венеције чије ноћи још трепере у „неумрлим љубавним боловима што од Петрарке и Таса па до Мисеа и Вагнера зајечаше тихом лагуном“,... Трем Монстр-Палас-Хотела, старе палате Фоскари, пун раскошне светлости која итра по кристалним светњацима, јапанским заклонима и тропском дрвећу. У дну, у оквиру бата! батапае п Мадотта ЧеЏа Заћиће, надземаљски призор месечине, која је разапела свуда своју сребрну мрежу, нудећи тајанствену драж кроз стубове од асирског порфира. Трома, свилена вода милује мермерне степенице, засипајући их белим ружама из својих смарагдастих недара, док црне гондоле клизе лагуном, са крвавим рубином испод зупчастог кљуна. То по тамним пределима снова лутају вечни љубавници што тражећи непостижну срећу налазе смрт. Јер Смрт узастопце прати Љубав и Страст, у овој сенсуалној и френетичној, у исти мах нежној и свирепој чаролији. Предосећајући судбоносни талас који се из даљине ваљао да ускоро прогута читава царства, Војновић довршава уочи светског рата једну нову чаробну игру, Јтрегате, која спада у његову Тетралогију Мајке, поред Еквиноција, Смрти «ууговића Мајке п „Лаваревог Васкрсења. Ова „мпстерија Острва Заборави“ збива се у Ахилејону, на Крфу. у непомућеној лепоти јелинског поднебља, где се не зна „ни која је ура, ни који је дан, ни која је година“, п где суверено влада тишина коју прекида само клик ждралова. Јунакиња драме, „царица самоће“ (Јелисавета), заогрнута је, под утицајем балканских ратова, извесним спбилеким велом. Оличена коб „царства лажи“ (хабзбуршке монархије), она предвиђа његов распад; ипак, уздижући се изнад кастинског и националног егоизма, до врхова опште-човечанских тежња, ова несрећна владарка којој су убили јединца сина одриче се освете; она не допушта да се кроз крв