Дубровачки разговори

ТОЗБА 71

У ________________________

себична, увјек готова на сваку жртву Мајку и дијете, и болест и ружноћа само још више спајају. Може ли се то ријет и за ону другу љубав, која одбацује у својој себичности вољену жену зато што није више млада и лијепа Та љубав, коју толики величају као нешто божанско, сматрајући да је сва у срцу и души, јесте лаж и биједа које воде најпотпунијем банкротству што људски идеал може уопће претрпјети. Боље је не заваравати се и смјестити је ондје гдје стварно почива.

Сви су ћутали неколико тренутака, осећајући да у мишљењу њихова пријатеља има бар нешто истине.

— Гријешиш, Зече, узеде сада реч дум-Нико. Права, чиста љубав, у којој има заиста нечега божанскога, постоји. Из те љубави потичу велика дјела и племените жртве. Осим вјере ништа не може тако уздићи људска срца као њихово стапање у љубави. Та љубав потиче из саме себе и саму себе има за сврху. Истина је да је и она, као све што извире у духу, изложена тјелесним биједама и искушењима; али им она не припада, као што би ти хтио, Зече. А те људске биједе оправдане су тиме што воде дјетету и родитељској љубави. И зато, за мене је брак без деце или Божје проклетство или прљав посао. Прљав посао у сваком случају, али на њему свијет почива. Има складних људи за које никад не бих вјеровао да му се могу одавати, кад њихов пород не би био жив доказ...

— Хе, људи! узвикну Милован, шта ли нећете још измислити! Та човек је човек. Само нека све иде својим током. Млад човек се заљуби, љубав га диже до звезда, док на земљи налази тренутке који зацело нису за презирање. Из све те поезије и заноса рађа се дете, а с њим и нова љубав. Није важно шта је ту духовно а шта телесно. Главно је да је људско и да тако мора бити. А ја вам велим да у љубави има и једног и другог.

— Што се тиче детета, истина је то, рече Зец, да се људи данас, бар у цивилизованим земљама, не спарују ради добивања деце, него пркосећи тој опасности. У данашње вријеме бескрајно мало дјеце долазе на свијет вољом својих родитеља при чистој свијести. Велика већина оне дјеце коју родитељи неизмјерно љубе, нијесу била жељена. Човјечанство се данас одржава на слабости воље, на замкама што му их је лукава природа запела. Једном ријечи: данашњем свијету у зачетку лежи превара. И због тога ништа не понижава човјека тако као сексуалност. Неки веле да она приближује човјека Богу, јер му је дато да и сам буде творац. Благо онима који су поносити у тим тренуцима! А ако је и Бог био у таквом расположењу стваралаштва кад је овај гурави свијет стварао, и нарочито пошто га је ство: