Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

92 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

овако обележили: „Писмо царици Јелисавети од црногорскога митрополита Вавилија Петровића о приљманњу Шрне Горе у руско поданство“.

А што се чуди, кад је то поданство нуђено толико пута 7! –

У истоме писму владика честита царици што је добила унука, принца Павла Петровића, и јавља да се он с Црногорцима непрестано моли Богу ва њено здравље и т.д. Узгред не може да не помене како је ћесар у Бечу загледао њену слику и панагију, и како се он хвалио да је у Русији добио много више него што је желео. Сад тек светоданички, јавља царици да је босански везир Мехмед-паша, договоривши се е Млечићима, хтео опет да удари на Црну Гору, не би ли је повратио у туреко поданство; али, на срећу Њ. Величанства, он је још благовремено стигао у своју резиденцију, те се Црногорци опет охрабрише: и тако одоше посрамљени, како Венецијанци, тако и „Бусурмани“. Писмо се вавршује овако: „Премилостива мајчице (матушко), смилуј се на мене, роба свога, и на цео православни народ; и дај нам грамату којом нас увимаш тоттуно под своју заштиту, да престану једном Млечићи са својом злобом противу нас, јер они непрестано поткупљују људе, не би ли мене когод убио.“

И ако нема ни од куда ближих података о „замјешатељству“ босанског везира противу Шрне Горе, а још мање о томе да су му том приликом Млечићи помагали својом флотом; иако није било никаква напада на Црну Гору у то време, после кога би Бусурмани и Венецијанци посрамљени отишли, опет је нешто било; само владика не казује како је одиста било, него како је подесније за његову молбу, да царица руска нарочитом граматом узме Црну Гору жоттуно под своје окриље.

___Благодарећи богато документованој најновијој расправи академика Ј. Н. Томића“, данас знамо шта је управо било.

„Црногорски Митрополит Васплије Петровић“, „Глас“ Сри. Краљ. Академије ПХХХУШЕ, други равред, 55.