Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

МИСИЈА ПОТПОРУЧНИКА ТАРАСОВА. 129

морао нарочито жалити државном канцелару Никити Ивановићу Панину, у свом писму од 26. октобра 1765.; „јер нема ни стана ни издржања по пређашњему“, а камо ли каруца „са два или четири коња“. Уједно моли да га канцелар представи царици „као што ву га и пређашњи канцелари представљали“. | Тек после ове молбе, добио је владика за себе и своју свиту по 2 рубље на дан и 25 рубаља станарине; а већ о каруцама ни помена нема, камо ли са 4 коња!...

Кад га царица није примила, владика се користио божићним празницима да посети министра унутр. послова. Александар Михаиловић Галицин примио га ИЕ љубазно. Ово је било довољно да му Василије напише читав меморандум о црногореким стварима (који је у целости наштампао М. Драговић, |. е., стр. 32.—84.). Из њега вреди забележити ово место: „Кад сам путовао за Русију да се поклоним царици Јелисавети Петровној, и када сам пролазио кроз Беч, ћесар ме је молио да не идем у руску илтерију, ч обећавао ми је да ће нас он у свему задовољити; али ја сам се свега тога одрекао. То је све добро познато Михаилу Петровићу Љестјужеву, који је тада био посланик у Бечу, и његову секретару Федору Ивановићу Черневу“. Иначе се из овога меморандума види да је Василије умео да зграби сваку прилику за перчин, само да послужи Црној Гори. Он помиње и извештај саветника Пучкова, али не покушава да побија његова тврђења; он оставља „његовој хришћанској савести“ да каже истину.

Министар Галицин предао је овај владичин спис држав. вице-канцелару, а овај га је 7. јануара 1766. спровео колегији спољашњих послова, али „бевђ велкаго приказани“, као што је на њему забележено; и владика Василије остао је са својима у врло бедним околностима, у којима је провео цело време свога трећег бављења у Русији. Нити га је канцелар предетавио царици, нити је ико од меродавних људи водио о њему рачуна.

Ово је морало изазвати у Василију врло јаку моралну утученост, право очајање; и када не би било никаквих других нагађања а видећемо да је и ових

ЕВРОПА И ЦРНА ГОРА 9