Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

МИСИЈА ПОТПОРУЧНИКА ТАРАСОВА. 1551

дети и депоновати у Котору; и он то имање оставља монасима, а сребро штојеу Маинама — црквама, да се моле Богу за његову душу. Али најдирљивији су оних 12 дуката што је митрополит морао да позајми од свога млађега, од свога пратиоца, од „мењшег“ међу својим монасима — од ЈосиФса Вукићевића! Ето, господине Пучкове, колики је грамзивац и среброљубац био владика Василије Петровић!

Ми нисмо имали много података за карактеристику овога владике; али и ово што емо нашли о начину како је он управљао црногорским пословима и како је водио народну пропаганду, довољно је да помислимо: да је владика Василије био један од најбољих главара у Црној Гори, не само у своје доба, него и у сва времена; и надамо се да ће даља истраживања и новим документима докавати то мишљење.

Па од чега умре тако прерано за Црну Гору овај њен одлични владика 2

јимо Милутиновић — који је од свију досадашњих историка Црне Горе живео у времену најближем томе догађају, и који је своју историју писао по казивањима Василијевих сувременика, а највише по казивањима владике Петра [ — има о томе неколико језовитих речи. Ево шта он вели (етр. 92.):

„Особито паметнодостојно је у житију овога владике Василија, да је с первог ступленија у дејствија општа и јавна, отровом гоњен био. Како на пример кад је у патријарха сербскога (у Џећи) био на служби неко вријеме, и он га је у Карловце сријемске посилао к митрополиту Ненадовићу, да поврати неке ствари церкви пећској, које“ су тамо на аманет остављене биле у ратно вријеме; пак му они нешћеше их дати, те се ту посвађају око њих, и владика Василије пође у Беч, те извади у саме ћесарице Марије Терезије правду, да може ствари све узет и понијет, а оному строгу заповјест, да му их не смије задержати, но дати, или доћи у Беч на одговор, да каже зашто их не да. И тако онај вратившему се довјеренику владики Василију у Карловце, предаде све лијепо и мирно, и учини му част

[о