Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

142 ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ

наређујем: да мирите крви међусобне, а свако ново вло биће злочинцу наново, и погинуће руком од суда. Црковну главу да почитујете као намјесника Христова на земљи! То заповиједа Бог и свети Јерусалим, којима ја служим“. Кад се народ разишао, и кад главари са Шћепаном одоше у манастир, Теодосије је грдио и главаре и Шћепана тако, да су га главари морали затворити у једну ћелију, а они отпрате Шћепана у Лапчиће.

Владика Сава — у кога се Теодосије још надао видећи да је народ признао Шћепана за свога господара, гледао је да себи и своме братству сачува барем дутовно поглаварство, па пошље свога сестрића, ђакона, Арсенија с писмом Шћепану, у коме га моли за дотуштење да тог Арсенија завладичи, да му буде спрежник и помагач: јер је он остарео и изнемогао, па не може да служи цркву како треба... Шћепан је одобрио ову молбу владичину, и то је био његов први владарски акт; и од тога дана поче Шћепан збиља „царевати“. а главари почеше, у његово име, управљати Црном Гором!

Ова „приповијест“ Љубишина, написана по казивању Шћепанових сувременика, тумачи нам боље него сва сачувана документа пситолошку загонетку: како је један бистар народ, као што су несумњиво Црногорци, могао поћи листом за једним „скитачем из бијела. свијета“!

Али, ако је митрополит Сава пристао уз Шћепана из поменутог разлога, а још више да спречи проливање крви између Шћепанових и Теодосијевих присталица, он је ипак појмио не само опасност која може загрозити због оваког уцара“ с турске стране, него још више иг Русије; јер је Сава био сигурно један од онога пало броја Црногораца који су знали како је „настрадао“ Петар ЈП и зашто га је „нестало“, па је морао елутити како ће Катарина [| планути гневом кад чује да Црногорци признаше некаква пробисвета за њена „блажено“ упокојеног мужа. Стога је Сава одмах, 12. октобра 1767. год., писао у Цариград руском резиденту Обрешкову и јавља му: да се у Црној Гори појавио неки Шћепан Мали: да су га они као етранца лепо примили; али се од 15. августа 1767. г. почело гово-