Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ 151

способан саветник Вашега посланства Љерк, и наређујемо Вам да га одмах пошљете у Црну Гору, издавши му потребне новце за пут. У прилогу наћи ћете оригинал грамате коју он треба да понесе, и указ Мерку, из кога ћете опширно видети шта му се наређује. Ви са своје стране имате да, у име Нашега двора, учините тамошњем венецијанском посланику комплименат за саопштења која Нам је република учинила и преко Вас и преко Нашега резидента у Цариграду, и која су тако пријатељска; па му онда саопштите да Вам је наређено да пошљете Мерка у Црну Гору с граматом, од које му можете дати превод, и замолите га да од млетачког сената изради писма, у којима би се губернаторима и другим млетачким старешинама у ономе крају препоручило да буду на руци Мерку и саветом и стварним помагањем, чиме би Нам република учинила нову угодност, и обвезала Нас да ми њој дајемо стварних доказа Наших добрих жеља зг њу.“

Указ Мерку био је врло опширна инструкција, у којој му се наређује, до најситнијих детаља, све што треба да ради само да на ма који начин уклони самовванца из Црне Горе, и да му учини немогућним да наставља или понавља ту улогу ма где било. Отвореније му се није смело наређивати да га убије.

И ако је кнез Галицин, у једном ранијем свом рапорту. молио руску владу да му скине с врата „тога Мерка, јер му у Бечу не треба“, опет је тај Мерк морао имати јаке протекције на двору, када царица баш њему поверава тако важну мисију за Црну Гору. Али она се уверила да тај велики дипломата нема ни толико памети, колико један најобичнији официр њене гарде. Мерк је базао и трошио грдне паре по Млецима; па не само да није успео да добије препоруке за млетачке чиновнике у Боци, него ни допуштење да тамо путује (Млечићи нису хтели да се компромитују пред Портом). Кад му је из Петрограда наређено да више ништа не чека, него нека са својим пасошем оде у Црну Гору, као што је и потпоручник Тарасов ишао, он је отишао у Котор, где су га Млечићи толико давили претераним почастима, да не само није могао отићи