Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

СД О Ен | т—= |

миш ика „Сеј ЈУ (С 159 ВЕСОСАКАВ

Петра Ш у Маинама, Кад је 1767. г. сувише енергично мирио две закрвљене породице, неки су хтели да га истуку; али он им је врло љутито одговорио: „Када Господ Бог зажели, ја ћ; Ш учинити да ниједан од вас не понесе ни најмањег оружја“. Једанпут се неко налактио на њега. Шћепан му је казао: .„Лад би ти внао на кога се налакћујеш, ти би бежао од: мене као од огња“. Све ове његове изреке, у вези ес гласовима који се Кот: пронеше да је Петар Ш! жив и да се потуца ло М. Азији, створише у народу уверење да је он прерушени цар. Главари се обратише владици Сави се питањем шта он мисли о Шћепану. Владика их упути да њега самог питају. Шћепан им је одговорио: „Тек када ви сви признате Бога истинога, и хада се међу собом на свагда ивмирите, савнаћете ко је Шћепан Мали“. Сад је Сава отишао лично у Маине да посети Шћепана; али га је овај добро избрусио што не води никакве бриге о повереном му хришћанеком етаду, него га пушта да живи у зверству и безакоњу. Услед тога, владика одмах сазове народни збор, да се цео народ измири и да од сада престане међусобно пролевање крви. Народ пристаде да ухвати мир, али само до Ђурђева-дне 1768. То је ражљутило Шћепана, који је тражио вечно измирење, и који је сад зато тражио: ко је отео туђу жену, па живи с другом, да ову отера и да прими натраг своју. Ако га послушају, помоћи ће им и Бог и Русија. Народни збор пристао је сада на све што је Шћепан тражио, и дао му је титулу цара, коју он у разговору није трпео, него само на писмима. Кад су му главари саопштили одлуке збора, Шћепан им је одговорио: „„Ја нисам овамо сам дошао, него ме је послао Господ Бог: јер сам чуо његов глас који ми је казао: „Устани, пођи и труди се. па ћу ти ја помоћи !5« — Одмах после тога Шћепан је разаслао писма по свој Црној Гори и околним земљама, у којима прописује најстроже казне за злочинства; иначе свима препоручује да живе на миру с Турцима до велике невоље. Затим је он сазвао збор и упитао где су оне медаље које је слао руски двор; и при том је показао да зна ствари тако, као да је у Петрограду пред њим