Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

162 КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

пешке патријарху, и разговарао се ес њим насамо. Шћепан је остао у другој соби, седећи на постељи, где је лежала гола сабља“.

По савету кнеза Долгоруког, патријарх написа поеланицу свима босанским и арбанаским племенима, у којој их, као њихов духовни старешина, позва да се лате оружја против општег метријатеља. (а своје стране, кнез посла манифест свима војводама брђанским, груђанским, климентским, кастратским, хотеким и других племена како грчког тако и римског закона.

4. августа стигао је кнез са својом свитом на Цетиње и одсео у манастиру. 5. августа дошао му је патријарх е неколико главара из оближњих села.

6. августа, на Преображење, после литургије је црногорски збор. Најпре је прочитана посланица патријархова, у којој изобличава слепо мишљење Црногораца о Шћепану Малом; јер он није тај за кога се издаје, него варалица, протува, смутљивац и непријатељ народни. Зато Црногорци треба да оставе тога човека, а своју погрешку да загладе верношћу ш оданошћу рускоме двору. Ову посланицу прочитао је јеромонах Теодосије, можемо мислити с коликим задовољством.

Међутим, Црногорци —- који су се сећали патријархове посланице Паштровићима, у којој се сасвим супротно говорило о Шћепану Малом — нису хтели да. воде рачуна о томе што је патријарх тако из основа. променио своје мишљење о Шћепану Малом, него гувернадур и остали главари замолише кнеза Долгоруког да им он, својом руком, напише и својим печатом утврди да је Шћепан Мали варалица. Кнез Долгоруки одмах је ту изјаву написао и потписао; па кад је та његова сведопба прочитана народу, „изгледа да га је то умтирило“. Тек пошто је све то свршено, приступило се врло помпезном походу из манастира у збор; и кад је кнез дошао у средину народа, наредио је да се прво прочита његов манифест, у коме је на српеком језику изложено зашто је он дошао у Црну Гору, благовољење и милост Њ. В. руске царице народу црногорском и шта се од њега тражи, и обећана му је унапред висока заштита. Затим је капетан Миловеки про-