Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ 168

читао царску повељу и превео укратко њену садржину на ерпски. Напослетку је запитан народ: обећава ли он за такву милост, указану му од руског двора, са своје стране верност и оданост, и жели ли да то утврди заклетвом“ Пошто је народ громким главом обећао а ће испунити што се од њега тражи, свештеник, који ) ту обучен стајао, почео је читати Формулар заклетве, а народ је понављао. После су сви целивали крет и јеванђеље, што је трајало до позног вечера, јер је на збору било око 2000 људи. Кнез похвали народ за верност и подели му 500 (пет стотина) дуката, па онда распусти збор до даље наредбе.

1". августа. Како су неке нахије биле далеко, то је већина Црногораца заноћила око манастира. У 5 часова изјутра : загрокташе пушке. Шта је било; — На цетињском пољу појавио се Шћепан Мали на коњу и голом сабом зауставља Црногорце који су били пошли дома, и враћа их к манастиру. „Црногорци су непрестано пуцали из пушака. Заборавивши јучерашњу заклетву, са свију страна трчали су метежнику, који, окружен овим лакомисленим народом, продужаваше пут к манастирским вратима; и задржавши се недалеко од њих, понављао је овом непостојаном народу обичне своје басне, и тако је провео неколико часова. Кнез призва губернатора и нареди му да објави Црногорцима да оставе тога метежника, па да иду дома, а Степана да доведе у манастир. Ова је наредба понављана више пута; али како је извршење шшло споро, то кнез заповеди да се Шћепан утатси; а ако се стане противити, да се убије као метежник. Ова одлучна заповест уплаши Црногорце; и Шћепан, видећи да се народ од њега удаљује, дође у манастир. Кнез нареди да му се одузме сабља и да се одведе у тамницу. То је произвело у народу чудну промену. Оно лакомислено одушевљење пређе у необуздану јарост и беснило. Сви стану у глас викати: да се обеси, да се обеси! Кнез је морао изићи у народ да га умири. Али с овим учини још горе, јер народ поче викати: или да се обеси, или да се исече на комаде! Ово би, разуме се, и било, да кнез није својом великодушношћу заштитио живот овог

“=